(prevod s engleskog)
Bio sam tada još mlad i jak. Srce me je vuklo ka nepoznatim zemljama i ljudima; hteo sam da živim drukčije, no svi ostali ljudi. Nikoga više nisam imao od roda, te sam mogao da radim šta sam hteo; novaca samo imao dosta od nasleđa. U zapadnom delu Amerike bili su tada veliki nemiri; na sve strane rat i buna. Na više mesta u indijskim provincijama bilo je nađeno zlato, pa su iz sviju delova sveta tamo jurili svi oni, koji kod svoje kuće nisu bili zadovoljni sa svojom sudbinom. Ceo ološ ljudski išao je takođe tamo, nadajući se, da će se za jedan dan obogatiti, našavši kakvu poveću zlatnu rudu.
Tamo sam hteo da idem i ja, ne zato što sam hteo zlato da tražim, — bio sam kao što rekoh, bogat — već sam znao, da su te eskpedicije sklopčane s velikim opasnostima. Drugoga bi to možda baš odvraćalo; mene je privlačilo, jer sam još kao dete voleo avanture. U svima krajevima, gde se nalazilo zlata, vladali su Indijanci, divlja, krvožedna plemena, koja su svaki upad belih ljudi smatrali, kao povredu svojih prava. Borili su se uvek hrabro, ne prezajući od smrti; lukaviji su bili no najlukaviji među nama, izdržljivi do krajnosti, strašni u osveti. Teško onome, ko njima živ u ruke padne! Bolje da je triput umro.
Sve sam ja to znao, pa sam ipak hteo tamo da idem. Nešto neodoljivo vuklo me u te krajeve, što je bilo jače od mene. Sudbina, reći će možda koji od mojih čitalaca; ja mislim da je to bila samo moja luda glava.
Znajući kakve me opasnosti čekaju, ja sam hteo dobro da se opremim. Moj konj Moro od prave lujizijanske rase bio je brz kao strela, a izdržljiv kao mazga. Nijedan indijanski konj ne bi se mogao s njime meriti. Osim toga kupim jedan dobar karabin, dve para pištolja engleske fabrikacije, jedan veliki španski nož i sve ostalo, što je potrebno kad se u rat ide. Povedem i mog psa Alpa. Da sam dobro učinio, što sam tako uradio, videće moji čitaoci u brzo.
Kao pratioca pogodim jednog Francuza iz Kanade, po imenu Godea, koji je imao sve osobine, koje se iziskuju za takvu ekspediciju. Bio je drzak, bezobrazan, okretan, vešt, lukav, a pri tom veran i po malo lopov.
Dobro opremljeni dakle krenemo se nas dvojica na zapad. Tada još nije bilo železnice u tim krajevima, te je putovanje vaše bilo sporo, ali je u toliko bilo interesantnije. Noćivali smo po španskim kućama, gde se vrlo veselo živelo. To su dobri, gostoljubivi ljudi. Rasa im je izmešana sa Meksikancima, ali su ipak zadržali sve lepo osobine španskog naroda. Žene su im lepe i primamljive, lepših nigde na svetu nema. I dok sam ja sedeo s domaćinom i ostalim ukućanima u gostinskoj sobi, dotle je moj veseli, bezobrazni Gode ašikovao dole među sluškinjama, Kad bismo onda sutradan zorom rano sedlali naše konje, često je kroz kakav mali prozor virila čupava, lepuškasta glava s vatrenim očima, koje su gledale za Godeom.
Tako stigosmo u Santa-Fe. To je poslednje naseljeno mesto u tom kraju; odatle nastaje prerija, kojom caruju Indijanci, što znači, da i opasnost tu počinje. Pre no što u nju uđemo, hteo sam da nam se konji nekoliko dana odmore, te zato odsedosmo u jednoj gostionici, za koju nam rekoše da je dobra i sigurna.
Izišavši posle ručka, malo da šetam, išao sam bezbrižno kroz nepoznate mi ulice, kada me najedared neko udari šakom po ramenu.
— Sen-Vren, jesi li ti to? uzviknuh radosno, poznavši jednog mog prijatelja, koga već više godina ne bejah video i za koga sam mislio, da je na sasvim drugom kraju sveta.
— Ja, sam, naravno, odgovori on.
Pozdravismo se srdačno, ispričasmo jedan drugom odakle dolazimo i kuda idemo. Ja tako doznah, da moj prijatelj ide sa povećom četom oružanih pratilaca takođe među Indijance, ali ne na istu stranu kao ja. I on odmara svoje konje u Santa-Fe nekoliko, dana, te ćemo se za bar to vreme moći zajedno provoditi
To naše provođenje poče još istog večera, na žalost ne sasvim srećno po mene. Evo šta se desilo:
Oko osam sati pred veče dođe Sen-Vren k meni u sobu, pa me pozva da idemo na jedan bal, gde će biti veselog društva i lepih Španjolkinja. Ja iz početka ne htedoh ići, izgovarajući se, da za takve svečanosti nemam pristojnog odela pri sebi, na što se dobri Sen-Vren iz sveg grla nasmeja.
— Ti, misliš, reče mi on, da se ovde ide na bal kao u Nju-Jorku, u fraku i belim rukavicama? Baš si naivan! Te ti drangulije ovde nisu ni najmanje potrebne.
(Nastaviće se)