Putem ofertalne licitacije izvršena je 10. o. m. prodaja imanja Negoja u Rumuniji, koje je plemenita duša, prirodni sin kneza Mihaila, pok. Velimir Todorović zaveštao srpskom narodu na prosvetne ciljeve, odredivši za izvršioca svoga testamenta srpski Državni savet.
No jedno je mislio plemeniti zaveštač, a drugo oni koji su se po nesreći srpskog naroda nazvali njegovim rođacima.
Od dana smrti pok. Velimira Todorovića digla se i hala i vrana da to znatno i za prosvetne ciljeve određeno imanje razgrabi. Kao rođaci i naslednici prijavili su se i podigli parnicu da testament obore žena mađarskog ministra Bele Talijana i nekakav Hans od Trautenberga, pa kad je s ovima u ime srpske države sklopljeno poravnanje po cenu od 250.000 dinara, pohitao je u pljačku kralj Srbije poslednji Obrenović, koji je preko svojih kreatura pritisnuo to imanje s potraživanjem u ime nasledstva od punih 152.000 dinara zajedno s interesom od dana smrti zaveštačeve. Za sve vreme od smrti zaveštačeve pa do pogibije Aleksandrove nije od toga imanja uneta ni kršena para u državnu kasu. Sve se to razvlačilo kao alaj-begova slama. I štaviše već je sve bilo udešeno da se i imanje proda bez licitacije za ništavnu sumu od 1,700.000 dinara u kom bi slučaju fond Velimira Todorovića ili ispao vrlo mršav, ili ga, može biti, ne bi nikako ni bilo. No u knjizi sudbine beše drukče zapisano. Došao je 29. maj, koji je pobrkao mnoge računice, između ostaloga, sprečio i ovu pljačku imetka srpskoga naroda. Ministarskom savetu svakako se mora priznati da je vrlo dobar izbor učinio, kad je ponudio g. Ljubu Živkovića da po toj stvari srpsku državu zastupa, kao što i g. Ljubi Živkoviću pripada svaka čast i hvala, što se toga posla primio bez ikakve nagrade. Ofertalna licitacija od 10. o. m. pokazala je vanredno lep uspeh. Za imanje je postignuta najviša ponuđena cena od 2,275.500 dinara. Tu su cenu ponudili seljaci sa samoga imanja Negoja. Odmah iza ovih dolazi ponuda od 2,200.000 dinara izvesnoga g. Đebleska, koji je podneo i naknadnu ponudu, nudeći 4.500 dinara više, nego što su seljaci iz Nagoja ponudili. Znači, da se za to imanje može dobiti još i veća cena. I mi držimo da će se Ministarstvo i Državni savet složiti u tome, da se raspiše nova licitacija, na kojoj bi se to imanje definitivno prodalo, kako to i sam g. Ljuba Živković predlaže.
Ni u kom slučaju ne verujemo, da će nekome u današnje vreme poći za rukom da se raznim smicalicama imanje nekom ustupi bez nove licitacije, na čemu kako saznajemo, radi i jedan ovdašnji advokat i narodni poslanik. Ako do nove prodaje bude opet u skoro vreme došlo, ona se svakako mora izvršiti redovnim putem. No ima još jedan put. Mi držimo da se potraživanje gđe Bele Talijana i Hansa od Trautenberga moglo isplatiti, pošto je ono izvršno, a potraživanje pok. kralja Aleksandra Obrenovića moglo bi se još i pred rumunskim sudovima poništiti, pošto je poravnanje zaključeno nepravilnim putem. Na taj bi se način spaslo srpskoj državi oko 500.000 dinara.
U svakom slučaju može se danas smatrati kao sigurno da je zaveštanje pok. Velimira Todorovića spaseno od propasti i srpska prosveta će raspolagati jednim novim, bogatim fondom.