Odmarasmo se oko jedan sat u prijatnoj ladovini, dok nam se konji potkrepljavahu izvrsnom travom, koje beše u izobilju oko njih. Razgovarasmo o čudnoj zemlji, koju nameravasmo preći; čudnoj po svojoj geografiji, geologiji, botanici i istoriji; čudnoj najzad u svakom pogledu. Ja sam, to mogu reći, profesionalni putnik. Jako me je interesovalo, da upoznam divlje predele, koji se prostirahu na stotinu milja oko nas; a niko nije bio u stanju da me o tome bolje obavesti no moj saputnik. Moj put niz reku slabo me je upoznao sa zemljom. Tada, kao što rokoh, bejah u groznici; i ono što sam mogao videti, ostavilo mi je samo nejasne uspomene kao iz snova. Ali sad se bejah sasvim pribrao i predeli, kroz koje prolazasmo, čas divni i raskošno odeveni, čas divlji, neravni, romantični, silno uticahu na moju maštu.
Pomisao da su u ovom dedu zemlje nekada živele pristalice Kortecove, kako to potvrđavahu ruševine; da je ta zemlja ponova postala svojinom divljaka, svojih starih gospodara; predstava tragične scene koja je morala propratiti ovo ponovno osvojenje, — inspirisahu hiljadu fantističnih misli, koje divno uokviriše stvarnosti, koje nas okružavahu Segen je rado kaziva šta misli, a bio je veoma inteligentan i širokih pogleda. Nada da će uskoro zagrliti svoje dete, tako davno izgubljeno, održavaše mu život. Odavna se nije osećao tako srećnim.
— Istina je, reče on odgovarajući mi na jedno pitanje, de su ovi predeli, s one strane meksikanskih naseobina, slabo poznati. Oni koji bi ih mogli ocrtati na geografskoj karti, to nisu učinili. Oni su i suviše bili zaneti istraživanjem blaga; a njihovi bedni potomci, kao što ste već mogli videti, i suviše se zanimaju uzajamnom krađom, da bi se mogli brinuti o čemu drugom. Oni ne poznaju zemlju izvan granica svojih imanja, te pustinja s dana u dan preovlađuje njima. Sve što oni znaju to je da im neprijatelji dolaze s ove strane, kojih se boje kao deca vuka i Krokmitena.
— Sad smo, nastavi Segen, gotovo u centru kontinenta, u sredini američke Sahare Nova Meksika nije ništa drugo, do jedna oaza. Pustinja je okružena pojasom širokim nekoliko stotina milja; u izvesnim pravcima, možete proći hiljadu milja, počev od Del-Norta a da se ne naiđe ni jedno sigurno mesto. Oazu Nova Meksika stvorile su del-nortske velike vode. To je jedino mesto u kome žive beli ljudi, između desne obale Misisipa i obala tihog okeana, u Kaliforniji. Tu ste stigli pošto ste prošli kroz jednu pustinju, jel’ te? Jeste. I dok be udaljavasmo od Misipa, približujući se roheskim brdima, zemlja postajaše većma neplodnom. Pri prolazu trista poslednjih milja, jedna mogasmo naći vode i trave, nužne našim životinjama. Ali da li je tako severno i južno od puta kojim smo išli?
Severno i južno na prostoru od više od hiljade milja, počev od Tehaskih dolina pa do kanadskih jezera, duž roheskih i do poda puta naseobine koje se protežu duž Misisipa, ne možete naći ni jednoga drveta, niti jedne travčice.
— A zapadno od bregova?
— Pustinja se proteže na hiljadu i pet stotina u dužinu i sedam do osam stotina u širinu. Ali zapadni predeli imaju drukčiji karakter. Neravniji su, brdovitiji i, ako je to moguće, još više pusti po izgledu. Vulkanske erupcije silnije su tu radile i, ma da je proteklo hiljadama godina od kako su one ugašena, vulkanska brda, na više mesta, izgledaju kao da su se sasvim skoro dizala. Boja lave i sgure; kojima je pokriven prostor od hiljadu milja, na nekim mestima ne beše se ni malo izmenila uticajem vremena. Kažem da klimaterična akcija nije imala nikakva dejstva, jer nje gotovo i nema u ovim centralnim predelima.
— Ja vas ne razumem.
— Evo šta hoću da kažem: atmosferske promena neosetne su ovde; retko kad ima kiše ili oluje. Ja znam takih mesta gde ni jedna kap vode nije pala u toku više godina.
— A možete li sebi razjasniti te fenomene?
— Imam svoju teoriju, možda ona neće zadovoljiti znalce metereologije, ali ja ću vam je izneti…
Spremih se da pažljivo saslušam, jer znađah da mi je drug čovek od iskustva, znalac i da se bavi rasmatranjem, a predmeti ove vrste uvek su me jako interesovali. On nastavi.
— Kiše ne može biti ako nema pare u vazduhu. Ne može biti pare ako nema vode koja je proizvodi. Ovde je voda vrlo retka i to je uzrok svemu. Ova pusta ravan je na veoma velikoj visini. Mesto na kome smo gotovo je na 6000 stopa iznad morske površine. Otuda oskudica u izvorima koji, po hidraumičnim zakonima moraju uzimati hranu iz još uzvišenijeg zemljišta; a ono ne postoji na ovom kontinentu.
Pretpostavite da mogu ovu zemlju pokriti prostranim morem, koje bi bilo ograđeno kao nekim zidom ovim visokim bregovima; i ja sam ubeđen, da je to more postojalo, u doba stvaranja ovih basena. Predpostavite da tako udesim more, kako neće i skoje strane oticati, da nema nikakva potočića koji bi crpeo vodu; vremenom, ono bi se izgubilo u okeanu i ostavilo zemlju u suši kao što je sad vidite.
— Ali kako to? pomoću isparavanja?
— Na protiv; isparavanje biće uzrok njegovom nestanku. I ja mislim da je tako i bilo.
(Nastaviće se).