Na jučeranjoj sednici Narodne Skupštine jednoglasno (sa [?] glasova) je usvojen u načelu i u pojedinostima ministrov predlog zakona o ustrojstvu vojske. U kratkoj i neznatnoj debati, koja se vodila tim povodom učestvovali su svi poslanici, koji o tome predmetu i pojma nemaju, te se govorilo tek koliko da se govori. Kao da je jedini „konplententan,“ što je rekao g. A. Žujović, bio g, Toma Bojčić, pošto čujemo, da je on bivši aktivni artiljerijski narednik a sada narodni komandir. Kad je on ustao da „objašnjava“ taj predlog, začu se sa više poslaničkih mesta: „komandir!“ Pored mnogih vrlo jasnih i lepih njegovih „objašnjenja“ glavno mu je, što je pohvalio gospodina ministra povodom tim, što je ovaj u interesu zdravlja stoke nabavio ovaj… onaj i veterinare i … onaj… stočne lekare.“ Badava, subardinacija je bila i ostala subardinacija!
Od mnogih žalbi, što su stigle Narodnoj Skupštini, vredne su pomena dve molbe u kojima jedan otac za svoga sina i jedan junak lično za sebe traže da im se isplati vojnička plata; i molba neke gospođe Marije bivše služavke ovd. pošte, koja moli Narodnu Skupštinu, da je vrati na njeno staro mesto.