SITNICE
Velika ostrova japanske carevine imaju danas prostranu železničku mrežu, a što je najlepša strana kod tih železnica, vožnja na njima veoma je jevtina. Od Nagasaki do Jakohame ima 1180 km. Prca klasa staje na celoj liniji nepunih 48 din., druga 24 din., a treća 12 din. Japanske železnice se sporo kreću i treba im na 25 km. bar čitav sat, ako ne i više. Ali za to su one snadbevene restoracijama, salonima za spavanje i ostalim udobnostima, koje daju železnicama [evropski karakter…trebno], jer put na njima od jednoga do drugog glavnog japanskog tržišta traje 48 sah. Na Evropljanima proizvode čudan upečatak stolovi i sofe u restoracijama na železničkim kolima. Japanac je obično omalen i nežnije građe, te ove restoracije sa svojim niskim stočićima i soframa više liče na sobice za lutke. Međutim većina Japanaca ne ide u ove restoracije. Oni obično na stanicama kupe topla jela, koja čekaju na mušterije, spakovana u pletene kotarice. Ova jela obično sadrže u sebi nedokuvana pirindža i polupresne ribe. Uđe li kakva otmena dama u železnički voz, ona odmah svlači svoje nanule i prekrstivši noge, sedne na klupu. Zatim zapali svoju cigaretu ili lulicu. U Japanu nema naročitih vagona „za dame“. Kondukter, koji uništava i pregleda putne karte, prvo skida kapu, zatim se dva put pokloni, pa u punoj formi japanske učtivosti pita, da nisu zaboravili, da izvade karte na železničkoj stanici. Ova učtivost naročito se primenjuje u trećoj klasi, u drugoj klasi manje, a u prvoj klasi skoro nikako.