(Prevod s engleskog)
— To ne mogu razumeti.
— To je sasvim prosto. Rekli smo da je onaj predeo veoma uzdignut; prema tome, atmosfera je hladna, i isparivanje se slabije vrši no kod okolnih voda. Sad će nastati jedna promena para između unutrašnjeg mora pomoću vetrova i promaja, jer samo na taj način dospe ono malo vode ovamo ono malo vode ovamo. Ta promena biće potrebna morima koja se nalaze na zemljištu, jer je moć njihovog isparavanja manja i iz drugih uzoraka. Nemamo vremena da pristupimo pravilnom dokazivanju ovog rezultata. Ostavimo ga za sad; o tome možete docnije razmišljati koliko hoćete.
— Nazirem istinu, vidim šta se zbiva.
— Šta otud proizilazi? Mora, koja se nalaze na zemlji, postepeno će se puniti dok se preliju. Prvi mlaz vode koji prođe preko obala biće znak njiove propasti. Voda će, malo po malo, dubiti kanal u brdskom bedemu, koji će isprva biti sasvim mali, a docnije, rovenjem talasa, postajaće sve širi i dublji, dok se najzad, posle više godina, — stoleća, — stotinama, a možda i hiljadama stoleća, ne bude stvorio jedan veliki otvor, kao što je ovaj ovde (i Segen mi pokaza klanac) i uskoro suha ravan koju za ti vidimo postane predmetom studija začuđenih geologa.
— I vi mislite da su doline, koje se prostiru između Anda i Roheskih brda, korita presušenih mora?
— Ja ni malo ne sumnjam u to. Pošto su bili stvoreni ovi ogromni bedemi, šupljine, koje su se morale napuniti okeanskim kišama, obrazovale su mora, u početku sasvim plitka, a docnije sve dublja, dok im se površina nije izravnala sa visinom brda, koja su im služila kao barikade i dok nisu, kao što vam kažem našla puta da se vrate u Okean.
— Ali, zar ne postoji više, ni jedno takvo more?
— Veliko Slano Jezero! Da, i ono je takvo. Ono je na severo-zapadu od mesta na kome smo. To nije samo more, već čitav jedan sistem jezera, izvora, reka, jednih slanih, drugih slatkih voda i te vode ne otiču u Okean. One su ograđene bregovima i brežuljcima, koji skupa sačinjavaju kompletan geografski sistem.
— Zar to ne obara vašu teoriju?
— Ne. Basen u kome se vrše ovi fenomeni mnogo je niži od velikog dela pustinjske ravni. Jačina isparavanja dovodi u ravnotežu ulog ovih reka i izvora, i prema tome poništava njihovo dejstvo, to će reći da pri izmeni pare sa Okeanom, ovaj basen daje toliko koliko i prima. To je više usled neobičnog nagiba bregova koji tu sručuju svoje vode, no usled male visine zemljišta. Stavite ga u hladniji položaj, i vremenom će voda stvoriti kanal, kojim će oticati. S tim je jezerom kao i sa Kineskim, Aralskim, Mrtvim morem. Ne, prijatelju moj, egzistencija velikog Slanog Jezera ne potire se sa mojom teorijom. Oko njegovih obala zemlja je plodna; plodna usled kiša koje dolaze od velike količine vode kojom je zemlja okružena. Ove kiše obuhvataju samo jedan uzan pojas i ne mogu dejstvovati na sve delove pustinje, koje postaju suhi i neplodni usled velikog udaljenja od Okeana.
— Ali zar ne mogu isparenja, koja se dižu iz Okeana, dospeti do pustinje?
— Kao što vam rekoh, mogu u izvesnoj meri; inače tu nikad ne bi bilo kiše. Nekiput, uticajem nekih neobičnih pojava, kao silnih vetrova, oblaci u masama dospevaju do sredine kontinenta. Tada imate bura, strahovitih bura. Ali, obično tu dospevaju samo okrajci od oblaka, i ti delovi oblaka, pomešani sa parom, koja proizilazi iz samih izvora i reka zemljinih, daju svu kišu koja tamo padne. Velika količina pare koja se diže iz Mirnog Okeana i upućuje istoku, najpre se zaustavlja na stranama i tu ostavlja svoju vodu; ona para, koja se digne više i prevazilazi visove bregova, ide dalje, ali je zadrže na hiljadu milja odatle, visovi viši od Sijera Nevade, gde se ona zgusne i vraća natrag okeanu, preko Sakramenta i San Joakima. Samo okrajci ovih oblaka, dižući se još više, pošto izbegnu Nevadino privlačenje, dospevaju do sredine pustinje i tu se spuste. Šta otud izlazi? Voda čim padne odnosi se u more Žilom i Koloradom, čiji povećani talasi oplođavaju Nevadine strane; za to vreme, neki delovi, odvojeni od drugih velikih oblaka, donose nešto vlage unutarnjim visokim i suvim ravnima i pretvaraju se u kišu ili sneg na vrhovima Roheskih bregova. Otuda izvori reka koje teku na istok i zapad, otuda oaze, slične parkovima koje se nađu u sred planina. Otuda plodne doline Del-Nortua, i druge vode koje prekrivaju ovu centralnu zemlju. Isto to biva i s oblacima koji se dižu iz Atlanskog Okeana prelazeći preko Alegahniskog lanca
(Nastaviće se).