Ne soli jelo
Mnogi misle, da stomak bolje svaruje hranu, ako u njoj ima dosta soli. Ali malo se zna o tome, kolika je potrebna količina soli, pa da izazove lučenje stomačnoga soka. Kao i svuda, tako je i ovde merodavan ukus pojedinčev; neko voli, da mu je jelo nedosoljeno, drugi opet ne može da jede ako nije presoljeno. Međutim sada tvrdi d-r Beninger u minhenskoj „Medicinische Wochenschrift“, da presoljavanje jela samo ubija stomak. Kuvana so, kao što je ranije dokazano, otežava svarivanje […] u stomaku. I ono nedovoljno pretrpi posle svoj proces u crevu. A Beninger misli, da nije svejedno za organizam, ako stomak delimice prestane sa svojom funkcijom. Zato on preporučuje, da se jela umereno sole.
Od Ostende do Varšave pod vozom
Na našu novu godinu u Ostendeu natrapa jedan kočničar na nekog mladog čoveka pod salonskim železničkim kolima brzog voza, koji je taman hteo da pođe za Varšavu. Ovaj mladić bio je privezan ispod pomenutog vagona. Odmah ga odreše i zapitaju, od kuda on tu. Posle dugoga natezanje priznade, da je nihilista i da je a taj način hteo da prokrijumčari neke spise nihilističke sadržine, koje bi on posle rasturao po Rusiji. Ovaj mladić već više puta preduzimao ovaj opasan način, [da ga] prevezu preko ruske granice i uvek je srećno i uspešno stizao na metu.
Japanske železnice
Velika ostrva japanske carevine imaju danas prostranu železničku mrežu, a što je najlepša strana kod tih železnica, vožnja na njima veoma je jevtina. Od Nagasaki do Jokohame ima 1180 km. Prva klasa staje na celoj liniji nepunih 48 din., druga 24 din., a treća 12 din. Japanske železnice se poro kreću i treba im na 25 km. bar čitav sat, ako ne i više. Ali za to su one snabdevene restoracijama, salonima za spavanje i ostalim udobnostima, koje daju železnicama [evropski karakter … trebno], jer put na njima od jednoga do drugoga glavnog japanskog tržišta traje 48 sah. Na Evropljanina proizvode čudan upečetak stolovi i sofe u restoracijama na železničkim kolima. Japanac je obično malen i nežnije građe, te ove restoracije na točkovima sa svojim niskim stočićima i soframa više liče na sobice za lutke. Međutim većina Japanaca ne ide u ove restoracije. Oni obično na stanicama kupe topla jela, koja čekaju na mušterije, spakovana u pletene kotarice. Ova jela obično sadrže u sebi nedokuvana pirindža i polupresne ribe. Uđe li kakva otmena dama u železnički voz, ona odmah svlači svoje nanule i prekrstivši noge, sedne na klupu. Zatim zapali svoju cigaretu ili lulicu. U Japanu nema naročitih vagona „za dame“. Kondukter, koji uništava i pregleda putne karte, prvo skida kapu, zatim se dva put pokloni, pa u punoj formi japanske učtivosti pita, da nisu zaboravili da izvade karte na železničkoj stanici. Ova učtivost naročito se primenjuje u 3. kl., u 2. kl., manje, a u 1. klasi skoro nikako.