Pošto opišu veliki luk oko zemlje, oni se zgusnu i padaju u doline Ohija i Misisipa. Ma skoje strane da prilazite ovome kontinentu, što se više približujete centru, zemlja je sve neplodnija, što dolazi jedino usled nedostatka vode. Na mnogo mesta, svuda gde se može opaziti trag trave, zemlja sadrži sve elemente za obilnu vegetaciju. Doktor će vam to reći: on ju je analizirao.
— Ja! ja! to je istina, potvrdi doktor.
— Ima mnogo oaza, nastavi Segen, i čim se dođe do vode za zalivanje, odmah je vegetacija bujna. To ste morali primetiti prolazeći daljim tokom reke, i to se tako zbivalo u španskim naseobinama na Gilskim obalama.
— Ali zašto su te naseobine napuštene? upitah, pošto nisam čuo nikakva stvarna razloga za rasturanje kolonija, koje su ovde cvetale.
— Zašto! energično odgovori Segen, zašto! Dogod koja druga rasa van iberske ne bude zauzela ovu zemlju, Apahi, Navaji i Kumanhi, narodi koje je Kortec pobedio, a po neki put i pobedioci njihovi teraće potomke prvih osvajača Meksike. Pogledajte provincije Sonore u pola raseljene! Vidite li Novu-Meksiku kako njeni stanovnici, pomireni sa sudbinom. žive samo da trpe; izgleda da oni obrađuju zemlju samo za svoje neprijatelje; kojima moraju plaćati danak. Ali hajdmo! sunce nam nagoveštava da je vreme da se ide; hajdmo! Penjite se na konja; možemo ići pokraj reke, nastavi on. Od nekog vremena nije bilo kiše te je voda plitka; inače bi smo morali preći hiljadu i pet stotina milja kroz planine, Držite se kraj stena, hajte zamnom.
Pošto nas tako obavesti, on uđe u klanac, a ja doktor i Gode za njim.
Lovci
Beše već skoro mrak kad stigosmo u logor lovaca kože. Naš dolazak jedva bi primećen. Ljudi, pokraj kojih prolazasmo, samo baciše jedan pogled na nas. Ni jedan se ne diže niti prekide svoj rad. Ostaviše nas da konje odsedlamo i ostavimo gde mi nađemo za zgodno.
Ja bejah umoran od puta, pošto tako odavna nisam jahao. Prostreh svoj pokrivač na zemlju i sedoh, nasloniv se leđima na jedno stablo od drveta. Rado bih zaspao, ali čudnovatost svih predmeta, koji me okružavahu, neprestano mi buđaše maštu; uzeh posmatrati i slušati veoma radoznalo. Trebalo bi mi po poslužiti se slikarskom kičicom, da bih vam mogao opisati scenu i da bih vam dao samo jednu slabu ideju o njoj. Nikada se čoveku nije ukazala divljačnija a romantičnija celina. To me podsećaše na gravure, koje predstavljaju poljske razbojničke logore u mračnim Abruskim gudurama. Ja opisujem po uspomenama još iz davnih vremena moga avanturaskog života. Dakle, ja samo mogu reprodukovati najglavnije crte te slike. Pojedinosti su mi umakle; međutim, onda i najsitnije stvarčice privlačile su moju pažnju svojom novinom i čudnovatošću. Malo po malo ove stvari mi postadoše običnim i od tada mi se izbrisaše iz pameti kao i obična dela iz života.
Logor beše smešten na obali Der-Norta, na jednoj poljanici okruženoj pamučnim drvećem, čija se glatka stabla dizahu nad gustom šumom niskih palmi i španskih pangapeta. Ovde onde, beše raširen po koji iscepani šator; a moglo se videti i koliba pokrivenih životinjskim kožama, po indijskom načinu. Ali većina lovaca sagradili su sebi sklonište od bivolske kože koje su podupirale četiri uspravno pobodena koca. U šumarcu imađaše koliba načinjenih od granja i lišća palminog, ili od trske iščupane sa obale reke. Staze prokrčene kroz žbunje, pružahu se u svima pravcima. Kroz takav jedan prolaz mogla se videti zelena zastirka jedne livade, na kojoj su pasle kamile, privezane za koce dugim konopcima, koji su se vukli po zemlji. Svugde su se videli svežnji, sedla, spuštena na stabla od drveta, uzde, okačene o granje; zarđale sablje sijahu se pred šatorima i kolibama; posuđe sve vrste, kao šerpe, kotlovi, sekire ležahu na zemlji. Oko vatre, na kojoj gorahu celokupna drva, seđahu gomile ljudi. Oni ne tražahu toplotu jer temperatura beše hladna; pekli su meso od divljači ili pušili lulama svih oblikama i dimenzija. Neki su čistili oružje ili opravljali odelo.
Zvuci svih mogućih, jezika dopirahu mi do ušiju: mešahu se francuske, španjolske, indijske i engleske reči. Usklinji se u krštahu, karakterišući svaki od njih narodnost onih koji ih izgovaraju: „Hej, Purapge, prikači mi ovo, rago matora; ama šta to činiš:“ — „Sakr — Karamba!“ — „Pobogu, gospodine!“ — „Karajo!“ „Santissima Maria!“ (Presveta Devo!) Sakr. Mogao bi se misliti da su razne nacije poslale ovamo svoje predstavnike da obrazuju konkurs psovke.
(nastaviće se)