SITNICE
Ovaj teški zadatak, koji muči dušu svakoga ministra finansije, rešio je na veoma prost način, upravnik pošta i telegrafa u republici Panami. On je nametno skupljačima maraka porezu, koju oni moraju plaćati od dobre volje. Izdavajući naročite marke, izvukao je iz njinih džepova mnogo hiljada dinara. Nju-Jorški dopisnik londonske „Deli Tribine“ opisuje njegovu metodu ovako: Upravnik pošta predvideo je, da će i skupljači maraka diviti pitanjem, hoće li Panama, koja se otcepila od Kolumbije, upotrebljavati stare marke, utiskujući u njih reč „Panama“, pa dok ih na potroši, ili će se izdati naročite serije maraka. On zato naloži štampariji, da reči „Republica de Panama“ složi svim vrstama čitkih slova a da ih utisne u stare marke, a društvu u Nju-Jorku, koje je liferovalo Kolumbiji marke za Panamu, naredi, da izda još jednu seriju maraka u nekoliko stotina tisuća komada. Štamparu objasni, da će imati dobar pazar i da se niko neće brinuti za to, kako su reči odštampane, pravo, krivo, u levo, u desno i t. d. I tako su na marke uštampane gornje reči u svim vrstama sitnih slova i to u plavoj, crnoj i crvenoj boji. […] retke marke došle u Nju-Jork, a kiše od dolara izlile se u kase republike Paname. Upravnik će pošta, verovatno, izmenuti tipove marke, da će skupljači, koji su do danas samo — četrdeset izdanja ovih maraka morali da nabave, nabaviti i novih desetak.