U jučerašnjem svom broju Samouprava nam vrlo zvaničnim tonom prebacuje što smo doneli objašnjenje onih reči, koje je ruski car kazao našem otpravniku poslova na prijemu u dvoru. Ona veli, da tim carevim rečima nije potreban nikakav komentar. Tog smo mišljenja i mi; carevim rečima odista nije bio potreban nikakav komentar, ali je potreban onoj Samoupravinoj belešci, jer onako kako ih je Samouprava donela, careve reči ne znače ništa.
Kazati da je car rekao „da će opet sve dobro biti,“ a ne kazati o čemu je reč i šta će to sve dobro biti, nije bilo ni korektno, ni mudro. Nekorektno je zbog toga, što se u Samoupravi moglo valjda naći toliko mesta, da se štampaju reči ruskoga cara, bez ikakvog izostavljanja; nije mudro zbog toga, što su s te netačne stilizacije bila otvorena vrata svakojakim nagađanjima i pretpostavkama. Moglo se misliti, kao što se i mislilo, da je ruski car u tom trenutku govorio o našim unutrašnjim prilikama, što on očevidno nije hteo da čini. Jer šta je to u Srbiji danas rđavo „što će opet dobro biti?“
I ako veli, da carevim rečima nije bilo potrebno nikakvog komentara Samouprava ih juče i sama komentariše, pa veli, da se one odnose na početak proslave stogodišnjice srpskog ustanka. Šta sad to tek znači? Ima li to kakvog smisla?