STRANA POLITIKA
Pariski „Goloa“ donosi izveštaj o jednom razgovoru svoga saradnika s novim austrougarskim ambasadorom u Parizu, nama dobro poznatim grafom Kevenhilerom. Razgovor se poglavito vodio o događajima u Maćedoniji a bila je i jedna kratka izmena misli o mogućnosti rata između Rusije i Japana, u šta ovaj diplomata nikad nije verovao, jer je bio duboko ubeđen o miroljubivosti cara Nikole. Prelazeći na Balkansko Pitanje, on je iscrpno izložio kako bu austrijska i ruska diplomacija izradile reformni plan, o čijem ostvarenju one moraju da se brinu. „Ja znam dobro“, dodao je ambasador, „da su u Evropi i nestrpeljivi i da nalaze da se reforme primenjuju suviše lagano. Prigovaralo se i da se njima neće dostići nikakav cilj. E pa lepo; ako mi dođemo do uverenja da ovaj reformni plan nema dovoljno dejstva, onda ćemo mi njemu dati širu osnovicu, proširićemo ga. Mi smo dobili nalog od Evrope da se brinemo o umirenju Maćedonije i da poboljšamo sudbinu tamošnjeg stanovništva. To ćemo učiniti po svaku cenu i pri tome nećemo izostati iza našeg zadatka i naše dužnosti. Ali Evropa nam mora dati vremena i mora da se naoruža strpljenjem. Lako je iz daleka suditi o pitanjima koja se samo tada pravilno shvataju kad se iz bliže tačno studiraju i ispituju. Zatim je Kevenhiler izneo šarenu sliku maćedonskog stanovništva i iz toga izveo zaključak o teškoćama na koje se mora nailaziti pri uvođenju reforama.
„Verujete li vi“, pitao je saradnik, „u iskrenost turske vlade koja je obećala da primi saradnju Rusije i Austrije pri uspostavljanju reda u Maćedoniji i pri uvođenju reforama?“ — „Boga mi“, odgovorio je diplomata, „o iskrenosti Turaka treba umereno suditi. Ali je za Turke od bitne koristi da i sa svoje strane učine sve moguće da se maćedonsko pitanje skine s dnevnoga [Nedostaje ostatak teksa]