Kao što je poznato, još pre osam meseci naše ministarstvo vojno naručilo je bilo kod austrijskog fabrikanta topova Škode jednu brzometnu bateriju topova. Ta je baterija stigla ovde u Beograd pre mesec dana i juče je na strelištu kod Careve ćuprije izvršeno prvo probno gađanje.
U deset časova pre podne iskupio se bio veliki broj oficira i građana, koji su želeli da prisustvuju tim probama. Od viših oficira bili su prisutni gospoda ministar vojni Andrijević, šef glavnoga štaba general Putnik, komandant mesta pukovnik Mašin, pukovnici Kasidolac, Vlajić, Rašić itd.
Gađanje su vršili ovogodišnji regruti pod komandom, kapetana D. Kalafatovića. Odstojanje bilo je 300 metara.
Što se brzine tiče postignut je vrlo dobar rezultat; prvi top ispalio je sa nišanjenjem četiri metka za 35 sekundi a ostali topovi još i brže; jedan je čak ispalio sva ta četiri metka za 24 sekunde.
Što se ostalih tehničkih i balističkih osobina tiče, svi stručnjaci primetili su ove mane:
- Donji lafet prima na sebe pritisak i celo ralo se već posle prvoga metka zabija u zemlju iako je zemlja bila smrznuta. To znači, da bi, u slučaju da se protivnik pojavi s boka pod uglom većim od tri stepena, posluga oko topa morala ceo lafet da čupa iz zemlje, što čini ogroman gubitak u vremenu.
- Diopter se spušta posle opaljivanja, što znači, da upravnici nemaju nikakve stabilnosti.
- Gornji lafet, koji je napunjen glicerinom, izgleda da ne dejstvuje onako kako bi trebalo, jer već posle ovako malog broja metaka primećuje se, da glicerin počinje da izlazi. Zbog te iste mane Švajcarska je pri svojim ispitivanjima, koja su trajala punih deset godina, izbacila sistem Šamo, koji je uostalom mnogo bolji od Škode.
- Tablice gađanja, koje su došle, ne sadrže ono što je najglavnije, tj. pedeset procentno rasturanje zrna. Svaki je od gledalaca mogao da vidi, da je rasturanje zrna po dubini bilo preko šeset metara, a rasturanje po širini otprilike petnaest metara. Kako bi tek rasturanje zrna bilo na odstojanju od 2.000 metara?!
Zbog svega toga utisak na sve prisutne bio je vrlo nepovoljan. Svaki se pitao, zašto je ta baterija tako na brzu ruku kupljena i zašto je utrošeno 280.000 dinara tako uludo. Očevidna je stvar, da su nam brzometni topovi potrebni. Svi naši susedi su se njima snadbeli ili će se ubrzo snadbeti. Turska je poručila kod Krupa još pre šest meseci 98 brzometnih baterija, koje će do kraja meseca već biti liferovane; Bugarska je votirala 25.000.000 dinara za nabavku istih takvih topova: Rumunija je još pre godinu dana za celu svoju artiljeriju nabavila Krupove brzometne topove; a Austrija već poodavno vrši probe i rešiće se koji će sistem uzeti, još u toku ove godine.
Ako i mi jednoga dana budemo nameravali da uvedemo brzometnu artiljeriju, trebalo bi u svakom slučaju da ne izgubimo pri tom iz vida, da ima mnogo boljih sistema no što je Škodin, kao npr. sistem Šnajderov (francuski), sistem Krupov (nemački) itd. U svakom slučaju nabavke se ne smeju vršiti onako, kako je ova baterija nabavljena. Tadašnji ministar vojni, Milovan Pavlović na svojoj vizitkarti naredio je, da se ovi topovi kupe, bez ikakvih predhodnih ispitivanja. Toga više ne sme da bude.