Juče je celo pre podne u Narodnoj Skupštini vašar bio na dnevnom redu.
Debata se potpuno saobrazila temi o kojoj se vodila. Govorila je masa govornika te je bilo raznih stvari. Samo nekoliko nagoveštaja iz te zanimljive debate dovoljni su da pokažu skupštinsko dobro raspoloženje i „zdravi humor“, ili što drugo.
Ministar nar. privrede izjavio je, da je u načelu protivan tome poslaničkom predlogu koji u glavnom traži povećanje mesta s vašarima u Srbiji, ali ipak izjavljuje, da neće imati ništa protivu toga, ako skupština to usvoji. Na tu izjavu začu se sa više poslaničkih mesta; „to je lepo!… to je lepo“, uzvici, koji su dolazili od srca.
Poslanik Ćosić reče između ostaloga: „mišljenja sam i rad sam, da je u Srbiji što manje vašara!“. I naša je to želja.
Aleksa Nešić učitelj razjašnjava, nešto vrlo važno skupštini, pa veli: na primer doveo seljak izvrsne volove i tom prilikom se okrete i vrlo nezgodno pokaza prstom na jednu grupu narodnih otaca…
A. Nešić ekonom nalazi pored ostalih i još jednu rđavu stranu kod vašara: tamo se pokupi hiljadama ženskadije pod vedrim nebom pa kad iznenada pljusne kiša, onda iskisnu sve one čivutske krpe pa i svila, što je na ženskadiji. — Ako i nije razlog kao grad jak, ipak je razlog.
Na ovo je zamahao rukama poznati besednik A. Marković, razmahivao je protivu predloga i natrljao nos A. Nešiću ovim rečima „Nešić traži zgrade čak i za devojke na vašarima! E pa…“ i tu je narodski završio. No docnije je imao mali maler. I ako je vatreno razmahivao protivu predloga, ipak je glasao za predlog. Opšti smeh u skupštini još više ga je zbunio i on se samo naivno nasmešio.
Poslanik Ćosić vrlo umesno je dobacio ovo: „Vi poslanici zemljoradnici danas se borite za vašare i velite, da nemate gde da prodajete svoju stoku, a kroz deset dana, kada se bude govorilo o budžetu, rećićete da nemate stoke da je prodate te ne možete da plaćate porez!“ Ćosić. je protivu predloga ali mu je pri glasanju omaklo se „za“ no odmah se je popravio pa ipak Mile Radojković stiže da mu dobaci: „Baš naučio da za sve glasa „za!“
Na primedbu A. Nešićevu, da se volovi ne goje na vašarima, odborski izvestilac ga poklopi ovako: „kad je ono Aleksino bilo glupo, da kažem i ja nešto glupo. Ja velim da pečene ševe ne padaju iz neba“ — Izvestilac je ostao u životu.
Kad se pristupilo poimeničnom glasanju, usred one tišine o ustade jedan čičica da se nešto objašnjava, ali ga prekide velika larma. Po svršetku glasanja začu se iz klupa jedan glas: „Ima još jedan da glasa!“ — „Koji?“ pita predsedavajući — „Pa ja“, veli neki gospodin popa, „niste me ni u prvom ni u drugom čitanju imena prozivali“. I dade svoje „za“.
Po svršenom glasanju potpredsednik daje 1/4 časa odmora, našta se čuju mnogi glasovi: „Već je dvanajest!“ i zatim nastaje u dvorani vrlo živa vreva, poslanici se odmaraju!