Velika bitka, koja će bez svake sumnje imati jednog dana da se bije između ujedinjenih Germanaca i Slovena, vidi se već i danas, istina još u malome, u onim krajevima gde Poljaci stanuju pomešani s Nemcima. U nemačkim novinama ne može mnogo da se čita o tome. Disciplinovana nemačka štampa o takvim pitanjima govori samo onda kad joj se naredi i samo onako kako joj se naredi. Zato se mnogo o svemu tome niti čuje, niti zna. Ali ako ko uzme poljske novine u ruke — što kod nas na žalost niko ili gotovo niko ne radi — može u njima da vide kako je očajno stanje tog velikog slovenskog plemena, koje je, po mnogim svojim osobinama zaslužilo mnogo lepšu sudbinu.
Kao i sve druge stvari, Nemci rade na ponemčavanju Poljaka konsekventno i nemilosrdno; oni pritom ne pitaju za srestva; glavno je da se postigne željeni cilj. Svake godine pruski parlament votira preko 100 milijona maraka kao pomoć onima, koji iz ostalih delova Nemačke pristaju da se presele u čisto poljske krajeve; tim doseljenicima vlada kupuje zemlju, daje im sprave, daje novac na zajam bez ikakvog interesa. Osim toga, nekadašnji ogromni velfski fond, koji je Bizmark oteo od Hanoveranaca upotrebljuje se isključivo na te pangermanske ciljeve. Iz tog se fonda otkupljuju velika poljska ugledna dobra i daju pod vrlo povoljnim uslovima nemačkim seljacima. Iz tog se fonda plaćaju naročite škole u koje se poljska deca silom uvlače i u kojima nije deci slobodno ni jedne poljske reči izustiti. Iz tog se fonda plaćaju vladike, koje i ako su često po imenu Poljaci moraju da rade ono što im se iz Berlina zapoveda.
Ali to još nije sve. Ima još mnogo strašnijih stvari. Poljskih narodnih škola nema, niti sme da ih ima. Čak nije dopušteno držati privatnog učitelja za poljski jezik. Ako se koje dete u osnovnoj školi zaboravi pa progovori koju reč poljski, ono bude valjano izbijeno, a otac mu kažnjen zatvorom ili novčanom kaznom. Zabranjeno je poljski govoriti na sudu, u crkvi, u školi, u kući, zabranjeno svuda. A teško vojniku, koji se usudi, da progovori jednu jeditu reč poljski! Nemački kaplari, koji znaju svoj posao, postaraju se odmah, da mu to više ne padne na pamet.
I ipak, pokraj svega toga, Poljaci se bore protiv Nemaca, na po nekim mestima čak i s uspehom bore. Izgleda, da im je sadašnja nesreća otvorila oči, da više ne čine pogreške koje su pre činili. Svest poljska i u najzabačenijim krajevima, gde kultura još nije prodrla, počinje da se budi. Plemstvo i sveštenstvo vode narod na selu; jaka socijalistička organizacija po varošima čini takođe sve što se činiti može. Svi su složni u tome, da se bore protiv Nemaca svima zakonskim srestvima. I u pruskom i u opštem nemačkom parlamentu glasaju uvek svi kao jedan čovek.
Hoće li im sve to pomoći, hoće li moći sačuvati svoju narodnost — to za sad niko ne može da pogodi. Šezdeset milijona Nemaca protiv kojih imaju da se bore strahovita su sila; ko hoće od njih da se spase mora da bude svestan svojih dužnosti i da neumorno radi. Tu leži cela tajna: kulturan narod nikada ne može da izgubi svoju narodnost.