STRANA POLITIKA
Već je nekoliko nedelja kako u ogromnoj nemačkoj koloniji u jugozapadnoj Africi besni ustanak. Ona datira još iz početka nemačke kolonijalne politike, na koju je Bizmark jedva smeo i da pomisli a o kojoj Viljem Drugi kuje tako smele planove. Ova je kolonija velika 830.900 kvadratnih kilometara, skoro 300.000 kilometara veća od Nemačke ili Francuske, ili sedamnaest puta veća od Srbije. Ali na tome ogromnome prostoru živi svega 200.000 urođenika i 4.674 Evropljanina koji eksploatišu zemlju. Među ovima je 2.595 Nemaca od kojih 825 ljudi pripala redovnoj nemačkoj vojsci.
Ni s ekonomskog gledišta ova kolonija, ne predstavlja nikakav uspeh. Zemljoradnja je tamo skoro nepoznata: jedva se oko naseljenijih krajeva javlja nešto baštovanstva. Pamuk se malo obrađuje u okrugu Utjo; pokušana je i kultura vinove loze i duvana.
U ovoj zemlji je stočarstvo razvijeno. U Damaralandu, na severu, urođenici imaju velikih stada rogate marve; na jugu u Namalandu ovce su uvedene iz kapske kolonije i uspevaju pored autohtonih koza. Gaje se i nojevi.
Otkriven je bakar, i jedan rudnik ovog minerala eksploatiše se u Cumeli, okrug Otari. Izgleda da ima i zlata ali u nedovoljnim količinama, zbog čega se eksploatacija ne rentira. Govori se i o rudnicima azbesta grafita i t. d.
S ovim prirodnim izvorima, nemačka jugozapadna Afrika čini promet čiji je bilans, za uvoz, deset miliona maraka, za izvoz, 1,241.000 maraka. Ova nesrazmernost dosta kaže; prvu cifru, sem trgovine u pravom smislu, znatno uvećavaju životne namirnice, oružje i t. d. Ovogodišnji budžet rashoda ove kolonije iznosi 8,431.000 maraka, skoro po 2.000 maraka na svakog evropljanina; od te sume sama nemačka blagajna daje 6,260.000 maraka a na teret kolonije pada ipak teška suma od 2,171.000 maraka.
Od izvesnog vremena vlastima je zadavalo brigu držanje urođenika. Koje zbog jugoafričkog rata, razdraženosti Kafara i njihove opasne upotrebe protiv jedne bele rase strane Engleza, koje opet zbog dokazanih okolnosti, izvesni fiskali nameti izazvali su nezadovoljstvo. Celu stvar znatno komplikuje ogromna veličina same teritorije, rasejanost Evropljana i teškoća saobraćaja.
Glavno administrativno mesto Vindhek, preko 100 kilometara u unutrašnjosti od [Valfiskog] zaliva (Uzmite kartu.) [Osim] ovoga grada, glavniji su centri Gobabis, Otjibinge i Svakopmund, pristanište gde počinje železnička pruga i telegraf za Vidhek. Urođenici su podeljeni u razna plemena koja pripadaju raznim rasama. Hotentotima, Bušmanima, Bantima i Damarima.
Pre kratkog vremena pobunilo se pleme Bondelcvarti na jugu kolonije, na samoj granici Kapa. Dok je guverner kolonije bio zauzet da pobunu uguši na jednome kraju kolonije, na krajnjem severu kolonije pobuni se pleme Herero koje je i najmnogobrojnije.
Vest je izazvala uzbuđenje u Nemačkoj i ne bez razloga. Urođenici su na mnogim usamljenim poljskim dobrima poubijali Evropljane, pre nego im je mogla doći vojska u pomoć.
Krstarica „Habiht“ već je prispela u Svakopmund; iskrcano je mitraljeza i 130 ljudi. Drugo odeljenje marinske pešadije od 500 ljudi već je na putu i ono će možda kroz koji dan već biti u koloniji. Obrazuju se još novi bataljoni, rajhstag je hitno votirao izvanredne kredite za ratne operacije. Nemačka će brzo ugušiti ovaj ustanak, ali on dokazuje koliko je nesigurna ta njena kolonija i koliko je bio koban uticaj jugoafričkog rata na afričke urođenike