STRANA POLITIKA
Pada u oči da su Japanci prokinuli diplomatske odnose s Rusijom pre nego što je ruski odgovor bio predat japanskoj vladi. To se desilo stoga što je ruski odgovor bio poznat u Tokiju pre nego je on tamo formalno predan. Doista, on je pre toga bio saopšten kabinetima u Parizu, Londonu i Vašingtonu. Vrlo verovatno da odgovor i Berlinu nije bio nepoznat. S toga japanskoj vladi nije bilo teško saznati odgovor pre nego je on i stigao u Tokijo. Ali ne samo to. Tek što je on bio saopšten u Londonu i Vašingtonu, diplomatija ovih dveju sila dala se na posao. I, kao što znamo, delimično je uspela. Njima je, u ovom trenutku, Japan sredstvo protivu nje da bi Amerikanci i Englezi dobili koncesije u Kini i Mandžuriji, a Englezi još da bi imali odrešene ruke u Tibetu. Ali sav ovaj račun može biti malo rđav.
O sadržini ruskoga odgovora zna se toliko da je vrlo miroljubivo sastavljen i da priznaje japansku nadmoćnost u Koreji. Samo ruska vlada želi da ta nadmoćnost bude ekonomska a ne vojnička i da Japan ne podiže utvrđenja na glavnim strateškim tačkama korejskog moreuza, kao što je Mazamfo. U Mandžuriji ruska vlada priznaje sva stečena prava ali se ona ne može uzimati nikakve obaveze koje bi je vezivale u budućnosti. Pisanje ruskih listova o ovome je sasvim određeno.
Engleska štampa, međutim, koja je tako plodna u pronalascima, već je bila opisala nepovoljan utisak ruskog odgovora u Japanu pre no što je on tamo i bio poznat. Ta je štampa znala i to da će se japansko nezadovoljstvo samo povećati posle ruskih predloga. U ovom slučaju, dakle, engleska je štampa bila bolje obaveštena o japanskim osećajima nego sami Japanci koji su tako nervozno očekivali ruski odgovor. Pitanje je možda od nekoliko sati da li će Engleska i Amerika uspeti da zamute vodu, kad je i sam japanski car, koji vrlo dobro zna kakvog protivnika ima pred sobom, miroljubivo raspoložen. Hoće li Mikado, za ljubav Engleskoj i Americi, na jednu kartu staviti sudbinu svog naroda. Ali ma šta da bude, engleski su listovi svojim ratobornim pisanjem protiv Rusije postigli jedan nesumnjiv rezultat. Oni su Rusima odagnali i poslednje iluzije koje su neki od njih imali o mogućnosti kakve prijateljske politike s Engleskom. Rusi su tek sad uvideli da je potrebno udvojiti napore da se engleski uticaj suzbije na celoj liniji, kako na Dalekom Istoku, tako i ni ovom našem Bliskom Istoku. Rusija će se vrlo verovatno kroz kratko vreme dati na posao i prva će joj briga biti da pojača flotu.
Miroljubivo raspoloženje cara i njegovog ministra spoljnih poslova nije tajna ni za koga. Ali zbog nepomirljivog držanja Japana Rusija se mirno sprema za sve eventualnosti. I javno mišljenje o Rusiji već je pesimistički raspoloženo. To je sasvim prirodno. Ono se sprema za najgore sa fatalističkim samoodricanjem koje karakteriše narodnu dušu. Doista ovaj rat neće biti popularan i neće izazvati nikakvo oduševljenje, ali on će se voditi energično i završiće se pobedom. Finansije carstva su sjajne i one mogu ruskoj vladi dati sva potrebna sredstva za uspešno ratovanje. Već je dvanaest godina kako ruski budžet pokazuje višak. Na podlozi tih višaka je sagrađena i transibirska železnica. U ovome trenutku carska blagajna raspolaže gotovinom od preko jedne milijarde dinara, a više od tri i po milijarde dinara ima metalnoga novca u ruskoj državnoj blagajni. Dodajte i tome osam stotina miliona rubalja u zlatu koje su u saobraćaju. Viteovo finansisko delo zasnovano je na tako pouzdanoj osnovi da ga jedan rat s Japanom ne može pokolebati.
Japan, međutim, već mesec dana mobiliše svoje finansije i već je uspeo sakupiti preko tri stotine miliona jena (sedam stotina pedeset miliona dinara). Ali hoće li se Japan, pusiran sa strane, u poslednjem trenutku odlučiti da se upusti u jednu tako opasnu avanturu kao što je rat s Rusijom?