Iz prestonice japanske carevine, Tokija, donose „Frankfurtske novine“, ovaj zanimljiv dopis:
„Kako japanski ugledni list ‘Čugaj Šogijo’ saznaje japanska vlada čini sve da do novčanih srestava dođe. Vlada je već carskim ukazom opunomoćena, da u slučaju rata može činiti sve potrebne izdatke. Ona misli da privremeno povisi carinu i porezu, te da otud dobije 60 miliona jena gotovine. Vlada misli da od poreze na duvan istera 30, od uvozne carine 10, a od poreze na zemljište 10 miliona, a isto tako 10 miliona i od šećera.“
Japanski Crveni Krst odpočeo je živo da radi. Predsednik toga društva, princ Kan-In obratio se otvorenim pismom na sve društvene članove, kojim im razlaže kakve su njihove dužnosti u slučaju rata.
Vlada je od trgovačke flote već za svoje potrebe najmila 40 brodova od tri brodarska društva. S oba argentinska ratna broda, koje je Japan pomoću Engleske za gotove novce (15,300.000 jena) kupio i koji skorim u japanske vode stažu stoji japanska ubojna mrnarida ovako; 6 oklopnih ratnih brodova s 86.625 tona, 6 pancirskih krstarica s 58.778 tona, 9 lakih krstarica s 34.460 tona, svega 21 ubojni brod s 179,863 tone. Osim toga se sad dovršuju još dve krstarice, a kad stignu i one dve kupljene, imaće japansko ratno brodovlje 202.200 tona.
Prema tome stoji ruska ubojna flota ovako: 7 oklopnjača s 84.049 tona, 4 krstarice prvog reda s 43.216 tone, 7 lakših krstarica, 38.822 tona, svega 18 ratnih brodova s 166.087 tona. Osim toga zna se još za ove ruske brodove: „Aleksandar Treći“ (13.516 t.) „Oslabja“ (12.674 t.) i krstarica „Orora“ (6731 t.). Svega 21 ratni brod sakupio 196.008 tona. Japanci vele da su im ovi podatci tačni.
Ovde je velika radost zavladala, kad je stigla vest da se pristanište u Port-Arturu zamralo. No ubrzo se pokazalo da je ta radost bila uzaludna, jer je taj glas bio lažan.
O samim izgledima za rat evo šta vele ovde Japanci: „Mi se spremamo za taj rat već od više godina, naročito za zimski pohod. Mnogo će nam koristiti iskustvo iz rata s Kinom. Naše ratne karte ako nisu bolje, nisu ni gore od ruskih. Japanska vojska ako nije bolja, nije ni gora od ruske.“
„Englezi potpomažu u svemu izdašno Japance uvek, jer ovi treba za njih da vade kestenje iz vatre. Posle vekova ovo je opet sad prva navala žute rase protiv bele. I ako bi Japanci sad odneli pobedu, mučno je sagledati kraja njihovim aspiracijama, naročito kad se uzme u obzir da je pohlepa za slavom i širenjem svojih granica kod Japanaca neobično jako razvijena.“