STRANA POLITIKA
Uloga engleske diplomatije u rusko-japanskom sukobu svakim danom postaje jasnija pored svih njenih miroljubivih uveravanja. Pre tri dana izašla su dokumenta o engleskoj ekspediciji u Tibetu. Iz njih se vidi da je engleska vlada, povodom izvanrednog izaslanstva Dalaj Lame ruskome caru, izjavila u Petrogradu i Pekingu da ne može ostati ravnodušni posmatrač, ako se u Tibetu izmene sadašnji odnosi. Indijska je vlada izvestila 8. januara 1903. englesku vladu da je konferencija, za koju treba da uzme inicijativu Velika Britanija, jedini put da se izbegne opasnost. Nju bi trebalo održati u Lasi, u prisustvu tibetske vlade. Indijska je vlada još izložila da se pregovori ne treba da ograniče samo na postavljanje granice prema Sikunu, nego se tom prilikom mora raspraviti celo pitanje o odnosima između Velike Britanije i Tibeta i u Lasi se mora postaviti stalni engleski zastupnik. Posle ovake akcije engleske vlade izlazi, 2. februara 1903, ruski memorandum. U njemu ruska vlada saopštava da će Rusija, zbog ponašanja Engleske, možda biti primorana da preduzme korake za zaštitu svojih interesa. Na to je engleski ministar spoljnih poslova, lord Lensdaun saopštio ruskome ambasadoru da će Engleska, ako Rusija preduzme ma kakvu akciju biti prinuđena da se lati potrebnih mera. Dok je trajala ova izmena misli, Englezi nisu slali nikakvu ekspediciju u Lasu. Nekoliko nedelja kasnije ruski ambasador šalje notu lordu Lensdaunu u kojoj se kaže da Rusija, pored svega toga što ne želi da se meša u Tibetu, ne može nipošto dopustiti da se tamošnji status quo zameni. Svaka takva izmena primorala bi Rusiju da zaštiti svoje interese u Aziji. Na to je lord Lensdaun odgovorio da Velika Britanija mora nastojavati na tome da Tibet ispunjuje svoje ugovorne dužnosti.
Posle svega ovoga, engleska vlada pošlje jednu ekspediciju protiv Tibeta. Ruski ambasador u Londonu, grof Benkendorf, učini zbog toga ozbiljne predstavke kod Lenedaua. Ovaj odgovara, da mu vrlo čudnovato izgleda da ovake prigovore čini jedna sila koja se u celom svetu nikad nije ustezala da upada u prava svojih suseda, kad god joj se čini da to zahtevaju okolnosti. Kad ruska vlada ima pravo da se žali na Englesku što preduzima korake protiv Tibeta upadom u njihovu oblast, onda kakav bi razgovor, pita Lensdaun, imala pravo Engleska da vodi zbog ruskih upala u Mandžuriju, Turkestan i Persiju? Sem toga, 13. decembra prošle godine, vicekralj Indije, lord Kerzon, telegrafiše engleskoj vladi da se, prema izveštaju pukovnika Čengstenda, u Tibet uvozi rusko oružje i da se Tibetanci mnogo oslanjaju na ruska obećanja.
Iz ovoga se vidi da su i između Rusije i Engleske vrlo zategnuti odnosi, jer Tibet vodi Ruse u Indiju, biser engleskih kolonija. Posle ovoga postaje sve jasnije da je rusko-japanski rat u stvari jedna strahovita borba ruskih i engleskih interesa u Aziji. Nisu samo Mandžurija, Maćedonija i Maroko crne tačke na kontinentu Staroga Sveta. I Tibet je jedna crna tačka o kojoj mi nismo ni slutili da će posredno, u krajnjoj analiza, uticati da Maćedonsko pitanje uđe u jednu novu možda odsudnu fazu.