STRANA POLITIKA
Držanje Velikih Sila prema rusko-japanskome ratu dobilo je svoj određen oblik. Do juče su već sve Velike Sile i Ujedinjene Severo-američke Države i Kina publikovale zvanična saopštenja da će se prema rusko-japanskome ratu držati neutralno. Opasnost od jednog opšteg rata bila je vrlo velika jer na Krajnjem Istoku sve sile imaju znatne interese i sve su među sobom vezane raznim savezima i sporazumima.
Japan je iznenada prekinuo progovore, pre no što je iscrpeo sva miroljubiva sredstva za rešenje sukoba. Možda bi, u načelu, teško bilo logično dezavuisati japansku akciju, kad bi njen motiv u istini bio održanje integriteta kineskoga carstva. Doista, Japanci se posle rata od 1894. nisu mogli koristiti svojim pobedama. Velike Sile su bile našle da je u onom trenutku trebalo respektovati celokupnost kineske teritorije. Trebalo bi samo jedna sila da prigrabi ma koji deo nebeskoga carstva, pa da nastupi opšti grabež kineskih oblasti. Zbog toga su sile ovih poslednjih godina i morale da ugušuje svoje ambicije koje bi inače mogle izazvati vrlo opasne zaplete sa nedoglednim posledicama. Zbog toga su se one 1900. godine sporazumele da se nijedna od njih ne koristi kineskim nemirima i da stoga nijedna od njih ne može okupirati nikakvu kinesku oblast. Doista, pošto se uspostavio mir, evropska je vojska izašla iz Kine samo je Rusija svoju vojsku zadržala u Mandžuriji. Ona ju je čak svakim danom povećavala. Kina je, na podstrekavanje Engleske i Japana, protestovala protiv toga, ali su Rusi odgovorili, da oni pre svega moraju čuvati svoje interese i zaštititi veliku sibirsku železnicu. Oni su, međutim, dvaput obećali da izađu iz Mandžurije ali pod uslovima na koje Kina, opet podbadana sa strane, nije pristala. I tako je na Krajnjem Istoku iskrsao sukob ruskih interesa sa interesima japanskim. Rusija nije htela niti je mogla da popusti. Početak i kraj sibirske železnice i ekonomski uticaj Rusije na Dalekom Istoku moraju imati stabilne oslonce.
I pitanje je samo da li i koliko priznavanje celokupnosti nebesnoga carstva vezuje ostale sile u ovome sukobu. Japan polazi u rat što Rusija neće da prizna suverenstvo Kine u Mandžuriji i što vojna okupacija ove provincije preti japanskome uticaju u Koreji. Pre dve godine je, međutim, zaključen englesko-japanski savez, čiji je cilj da se garantuje nezavisnost Koreje i Kine, i koji je, očevidno, bio upravljen protiv ruskih interesa na Dalekom Istoku.
U ovom trenutku izgleda da se nijedna sila nije, bar prividno, solidarisala s Japanom da sada protestuje protiv ruske okupacije, i po svoj prilici će se ovaj sukob lokalizovati i raspraviti samo između Japana i Rusije, bez ičije intervencije. Bila je bojazan da Englezi otvoreno ne pređu na stranu svoga saveznika, ali ona nije dovoljno osnovana. Čl. 2. Ugovora između Engleske i Japana glasi: „Ako Velika Britanija ili Japan, u odbrani svojih respektivnih interesa, zarati sa kojom drugom silom, onda će se druga visoka ugovorna strana držati strogo neutralno i trudiće se da spreči ostale sile od učešća u neprijateljstvu protiv svoga saveznika“. Ovaj tekst sasvim jasno definiše ulogu Engleske u rusko-japanskome ratu: da spreči druge sile od učešća u ratu protiv Japana. Ako druga kakva sila otpočne igrati tu ulogu, samo bi tada, Japan imao pravo da apeluje na pomoć svoga saveznika: „Ako u pomenutome slučaju, stoji u čl. 3 englesko-japanskog ugovora, jedna ili više drugih sila uzmu učešće u neprijateljstvima protiv pomenutoga saveznika, druga ugovorna strana priteći će mu u pomoć, i zajednički će ratovati s njim i u zajedničkome sporazumu zaključiće mir“.