Prva ratna lađa
Jedan francuski general piše u listu „Galea“ ovo: „Video sam prvu oklopnjaču što je Japanci od Engleza kupiše, kad je stigla u pristanište Jedo. Ona se zvala: „Sunray“ (sunčani zrak). Na njoj je doplovio čitav štab engleskih oficira s celom poslugom broda. Brod je bacio sidro u prostranom zalivu, u kom se rahat mogu šetati sve svetske flote zajedno. Dolazak ovog boda bio je događaj. Japanska komanda s poslugom bila je gotova da brod uzme u svoje ruke i u brzo se stvorila na brodu. Novi zapovednik umoli engleskog kapetana da mu dade nešto uputstva i Englezi se uslužno dadoše na posao objašnjavajući do satnice japanskom personalu rukovanje s mašinom. Pre nego što je sunce pošlo na zapad izjavi japanski kapetan Englezima da on i njegov podčinjeni sad dosta znaju. U isti mah pozva učtivo engleskog kapetana, da sa svojim ljudima ostavi brod. Englez je sumnjivo vrteo glavom i molio Japanca da ostane još koji dan na brodu da bi bolje mogao njega i njegove ljude obavestiti. Japanac ne htede ni da čuje o tom. Ostaviše Englezi lepu oklopnjaču, uvereni da će je Japanci uskoro upropastiti. Čim je japanski kapetan primio oklopnjaču pod svoju upravu reši se da učini probu sa svojim znanjem. Zauze mesto na mostu za komandu i poče svojim ljudima izdavati naredbe. Oklopnjača zaplovi dostojanstveno po prostranoj luci no i ako mesta beše i suviše, dolazila je svaki čas u iskušenje da naleti na obalu. Kapetan izdavaše naredbe mašinisti da brod zaustavi no ovaj je zaboravio engleska uputstva i nije umeo da nađe štoper. Nije to umeo ni kapetan, niti iko na brodu. Međutim je gvozdeni kolos jurio užasnom brzinom. Sa obale pratismo mi s nebrojenom svetinom ovu divlju trku, očekujući kad će se brod razbiti. No mali žućov na kapetanskom mostu nije izgubio prisustvo duha. Brod je jurio i jurio u velikom krugu sve dotle, dok se vatra pod kazanima nije ugasila. To je bio „debi“ japanske flote, koja se danas usuđuje napadati staru i prekaljenu rusku mrnaricu.
Kako je Japan napredovao
Uspesi koje je Japan za poslednjih dvadeset godina na svima industrijskim poljima postigao, najbolje se mogu videti iz ovih cifara. Godine 1880. u celom Japanu bilo je svega 117 kilometara železnice, a danas je ima preko 6000 kilometra: godine 1880 u celom Japanu bilo je svega 20 parnih fabrika, a danas ih ima, koje parnih koje električnih preko 3200 sa 300.000 fabričkih radnika. Japanski fabrikanti po kvalitetu svome mogu se meriti sa evropskim; po jevtinoći pak oni ih prevazilaze. To dolazi otuda, što japanski radnik radi 14 punih časova za 50 para dinarskih. Ako i dalje tako bude napredovao, Japan će vremenom ubiti svu evropsku i američku industriju. Tada će Englezi i Nemci, koji danas simpatišu Japancima, uvideti da im je danas račun bio pogrešan i da bi bolje bili uradili, da su i sami ustali protiv žute rase, mesto što je potpomažu.