STRANA POLITIKA
Naimenovanje dvojice civilnih agenata, jednoga đenerala i četiri stranih pukovnika koje plaćaju Velike Sile je izvesno jedna ozbiljna stvar za Tursku. Ona zna šta to znači: ali gubitak Maćedonije idi samo nominalno sultanovo suverenstvo nad ovim delom otomanske carevine. Već su svi na okupu i đeneral de Đorđis, budući komandant žandarmerije, i ruski civilni agenat Demerik, i austrijski, Miler, i ruski, austrijski, nemački, engleska i francuski oficiri. Oni drže sednice od čijih rezultata zavisi buduća organizacija žandarmerije u kosovskom, bitoljskom i solunskom vilajetu. Trebaće još četrdeset do pedeset oficira i sto pedeset do dvesta. podoficira (koje će plaćati Turska) da ba se obezbedila žandarmeriska i policiska služba u pomenutim vilajetima.
Reformna komisija je sastavljena i držala je već pet sednica pod predsedništvom đenerala de Ćorđisa, koji je postao i turskim divizionim đeneralom I sad nastaje era beskrajnih diskusija između Porte i reformnih sila, Rusije i Austro-Ugarske, jer treba uspostaviti nadležnost stranih delegata, a naročito unapred regulisati odnose između civilnih agenata Demerika i Milera, s jedne strane, i generalnog inspektora, Hilmi paše, s druge strane. Prema svemu ovome što je dosad urađeno, opšti je utisak vrlo pesimistički. Reformni turski komesari, Tefik paša, Zeki paša i Kara-Teodori paša upotrebljavaju sva sredstva protiv odredaba kojima bi se smanjio prividni autoritet sultanov u reformnim vilajetima. Na to ih podstrekava Jildiz i sultanova okolina. I koliko će trajati ove diskusije? Ko zna, možda ćemo dočekati proleće a one se neće završiti, i program reformnih sila neće dobiti nikakav opipljiv oblik. I tako će maćedonski revolucionari opet imati jedno jako moralno oružje. Maćedonski će ustanak, vrlo verovatno, opet buknuti, a onda nastaje opasnost od jednog rata između Turske i Bugarske, koje još ne prestaju sa međusobnim okrivljavanjima. Treba dakle raditi brzo, oduzeti svaki izgovor agitatorima i dati Maćedoncima što potpuniju ideju o tome šta Maćedonija ima da bude pod novim režimom. Ali Turska ne ide ovim putem, pored svih iskrenih usiljavanja iz Petrograda, i sve se jasnije obrazuje utisak da će biti već kasno zaustaviti događaje u balkanskoj atmosferi, koje je jedino zima prekinula. Komiteti imaju šeset hiljada pušaka; dvadeset hiljada je u rukama turskih vlasti, a četrdeset hiljada pušaka je još sakriveno u Maćedoniji. Ovo ne predskazuje mir. Ima još jedna opasnost. To je nenormalno stanje u Bugarskoj. Bugarska i Turska već nam daju utisak dva neprijateljska logora.
Ali ipak glavna opasnost dolazi od držanja same Porte. Ona je počela staru politiku; odugovlačenja i izigravanja. Pre dva dana Porta je pokušala da osujeti postavljanje đenerala de Đorđisa za komandanta žandarmerije. Ona je za to mesto bila izabrala divizionog đenerala Mustafa pašu, ali je na protest Rusije i Austro-Ugarske odustala od toga naimenovanja i obećala da će izabrati drugo lice. U diplomatskim se krugovima nadaju da će Porta uopšte odustati od toga naimenovanja i da će faktičku komandu predati đeneralu de Đorđisu. Porta bi međutim, htela de Đorđisu dati samo inspektorat nad žandarmerijom. Još treba dodati finansiske teškoće na koje Porta već nailazi pri isplati stranih oficira i koje u budućnosti mogu bivati samo veće, pa da dobijemo neutešnu sliku strahovito nesnosnoga stanja u Staroj Srbiji i Maćedoniji.
I tako su svi izgledi da će se pregovori otegnuti u beskrajnost. Ali zima se neće u beskrajnost da otegne i proleće ide. Ali prolećna lasta neće doneti grančicu mira maćedonskom stanovništvu; tamo će postati nova brda od grobova, i Evropa će još jednom pretrpeti strahovito poniženje: da u početku dvadesetog veka, koji nazivaju prosvećenim, nije mogla čitavom jednom narodu uspostaviti ni najelementarnije pravo, pravo na život.