Pre neki dan su u prisustvu naših najboljih stručnjaka činjene probe s novim brzometnim topovima Škodinog sistema. O tim probama mi smo u našem listu doneli izveštaj i izneli sve mane, koje smo zapazili. Nije nam bila namera, da kudimo bez razloga, kao što nikada nećemo ni da hvalimo nešto, što nije za pohvalu.
Stručni list „Vojska“ u svom broju od 31. januara, govoreći a tim probama, dotakao se i našeg izveštaja, pa veli, da iz njega, između ostaloga, proviruje pesimizam, kome nema mesta. Međutim „Vojska“ i sama u glavnome navodi sve one mane, koje smo naveli i mi. Pošto je pitanje o nabavci brzometnih topova, jedno od najvažnijih pitanja, koja danas interesuju našu vojsku i zemaljsku odbranu, mi se ponovo na njega vraćamo, da i mi s naše strane doprinesemo, koliko možemo, što pravilnijem rešenju njegovom.
Princip, na kojem se osniva brzometnost topa, jeste uništenje trzanja, to jest neprenešenje trzanja na lafet, rukovanje zatvaračem sa što manje poteza, dobrota municije i lako i brzo posluživanje. Da pregledamo redom te zahteve, koji se od brzometnog topa iziskuju.
Već posle prvog metka ralo (Sporn) zabije se celo u zemlju, što znači, la se pritisak barutnih gasova prenosi na lafete. Pri daljem pucanju ralo se sve više zabija u zemlju, tako, da ceo top odskače u vis. Povratnik, koji ima ulogu, da uništi to trzanje, nije dobar, „Vojska“ to i sama priznaje, ali ona dodaje, da se to lako može popraviti. Zašto to onda nije popravljeno, nego je i na drugoj probi bilo istog trzanja?
Visinski i bočni upravnici sami od sebe se obrću po ispaljenju; „Vojska“ veli, da se to može otkloniti time, što će nišandžija obadva držati. Ali ne treba zaboraviti, da se brzometnost baš u tome i sastoji, da se bez nišanjenja što veći broj metaka ispali, a da dejstva ostalih metaka bude kao i kod prvog.
Pomenute mane su apsolutno nezavisne od posluge, koja vrši gađanje; sastojala se ta posluga iz jučerašnjih regruta ili iz najboljeg personala same Škodine fabrike, dejstvo samog topa, ostaje isto. Naravno da će izvežbani ljudi i brže i sigurnije gađati, ali ni najbolja posluga na svetu ne može da otkloni mane samoga topa. To je bar jasno.
Uporedno gađanje sa Debanžovim topovima, koje je pri drugoj probi vršeno, ne znači ništa. Svaki brzometni top, čak i najgori, brže će moći da ispali izvestan broj metaka, no naši stari, obični topovi. Pitanje koje ima da se reši, ne sastoji se u tome, da li je Škodin top bolji od Debanžovog, već se naprotiv stoji u ovome: je li Škodin brzometni tor dobar, i da li ne postoji koji drugi sistem brzometnih topova, koji je bolji od Škodinog.
Zbog toga mi danas i pišemo ove redove. Naša artiljerija koja je po mišljenju [najpoznatijih] stručnjaka najbolja pa Balkanu, ne sme da dopusti da joj se to prvenstvo preotme. Pri nabavci novih brzometnih topova, mi se moramo starati, da izberemo najbolji sistem. A da bi došli do tog najboljeg sistema, mi ne smemo nasumice, kao što je to učinio Milovan Pavlović kad je bio ministar vojni, uzeti ovaj ili onaj sistem. Treba naprotiv ispitati pažljivo i savesno sve sisteme brzometnih topova, pa izabrati najbolji od njih. Ako se Škodin sistem dokaže kao najbolji, neka se uzme on; ako ne, onda ne.