STRANA POLITIKA
Od kako su prekinuti diplomatski odnosi između Rusije i Japana, Turska drukčije govori. Neprijateljstva nisu na Tursku učinila tako tužan utisak, kao u ostaloj Evropi. U turskim se krugovima čak ne može da prikrije potajno zadovoljstvo koje osećaju zbog rusko-japanskog rata. Nisu oni ni na strani Japanaca, još manje na strani Rusa. Za njih je glavno što sada mogu da žive u toj opasnoj iluziji da je Rusija u ovom trenutku tako zauzeta na Dalekom Istoku da jedva može aktivno da učestvuje u događajima na Bližem Istoku. Turska je trenutno zaboravila moć i veličinu Rusije. Ona kao da neće da zna da sukob Rusije s Japanom ne može da dovede u opasnost ruske evropske interese niti da parališe eventualnu akciju Rusije.
Ovako raspoloženje u turskim merodavnim krugovima već je donelo do žalosnih rezultata. Reformna akcija je u potpunom zastoju; samo se pregovara i pregovori se odugovlače. Diskutovalo se čak o boji uniforme za maćedonsku žandarmeriju i o stotini drugih takvih pitanja. Još nisu prešli na stvar. Pre neki dan su se opet civilni agenti ruski i austro-ugarski prenerazili kad im turski telegrafisti nisu dopustili da se s konzulima sporazumevaju šifrovanim depešama. I tako im Turska čini stotinu smetnja u suviše providnoj nameri da svima evropskim reformatorima da sekundarnu ulogu u reformnoj akciji. Međutim evropski bi pomoćnici mogli biti od koristi samo tako, ako bi njihova kontrola nad radom turskih vlasti bila potpuno nezavisna, kad bi imala dejstva i bila neograničena. I odnosi s Bugarskom postaju svakim danom sve većma zapeti. One se međusobno samo optužuju i grozničavo se oružaju. U pitanju o amnestiji Porta još jednako ne popušta. Ona sad računa i na eventualni sukob s Bugarskom i rezonuje da će u slučaju rata Bugarska biti usamljena i da, ako bude pobeđena, ne može računati na pomoć Rusije koja je sada suviše angažovana da bi se mogla još i s Turskom uhvatiti u koštac. Sasvim je verovatno da će Turska upotrebiti ovu priliku i jednim ratom, po njenom mišljenju, učiniće kraj svome nesnosnome položaju u Staroj Srbiji i Maćedoniji, ustaničkim rovenjima i reformnoj akciji. Ako bi rat ispao nepovoljno za Tursku, onda bi se one sile koje su neprijateljski raspoložene prema slovenskome elementu koristile trenutnim položajem Rusije a usprotivile bi se proširenju nadmoćnosti Slovenskog elementa u Staroj Srbiji i Maćedoniji. U tom slučaju on se rusko-austrijski sporazum jako kompromitovao i Turska bi se, kao i uvek, koristila surevnjivošću svojih suseda, da održi status quo.
U stvari, rat bi učinio kraj njenome gospodstvu u tim pokrajinama. Ma kakav bio rezultat rata Velike Sile bi otpočele energičniju akciju koja bi se, verovatno, brzo završila time što bi sultanu ostalo samo nominalno suverenstvo nad Starom Srbijom i Maćedonijom.
Viši oficiri koji imaju da preduzmu komandu nad novom žandarmerijom još nisu otišli iz Carigrada, pored svega toga što oni imaju da dovedu u red jednu heterogenu i delimično razuzdanu gomilu od 15.000 ljudi. Ne samo to. Porta još nije usvojila ni definitivan pravilnik za novu žandarmeriju. Proleće ide, ustaničke se proklamacije šire i mi smo možda na pragu jednog novog žalosnog krvoprolića u Staroj Srbiji i u Maćedoniji.
Eto, takvi su izgledi, takve su perspektive. To su prvi potmuli, daleki ali krvavi odjeci rusko-japanskoga rata.