Bajagi istorijske uspomene
Jednoga radnog dana, ako se ne varam u mesecu oktobru, izašao sam u varoš i začudio se, kad sam video zatvorenu skoro polovinu čaršije. Gotovo svaki drugi dućan, a po negde i dva-tri jedan do drugoga stoje zatvoreni. Šta li ovo znači? pitao sam se i levo i desno, dok ne naiđe jedan svečano obučen gospodin, te ga zapitam:
— Molim Vas, zašto je danas zatvorena skoro cela čaršija?
— Pa danas je Nova Godina.
— Kakva Nova Godina? začudim se.
— Naša, za Boga zar ne znate?!
— A—a—a, „naša“!… Dakle zato?… Bre, ala nas mnogo ima!
⁂
Bila je vedra noć. Svuda svetlo i jasno. Pun mesec iskočio visoko na nebo i s prezrenjem gledi odozgo na prestoničku elektriku; ona, opet, skromna — šta će — zažmuri i ćuti. Bilo je već dockan. Ulice se ispraznile i zavladala prijatna, uzvišena tišina. Ko ne zna, kako je to divna stvar, ovakva noć! Dođe mi, da s Gogoljem uzviknem: „Prava ukrajinska noć“!… Onda najradije hodam usamljen, sa svojim mislima, koliko ih je Bog dao, idem i s njima razgovaram.
Tako sam i ovoga puta pošao srcem prestoničkim, od Slavije Kalemegdanu.
Gledam Beograd, gledam pa mu se divim. „Bože, kažem, kako je napredovao; kako se razvio, a kako je to sve izgledalo pre sto godina. Prosto ne može čovek da ga pozna. Postao prava evropska varoš. Eto, kako se lepo taj evropluk ogleda u našim firmama. Samo od Slavije do Kalemegdana ima preko sedamdeset firama sa evropskim imenima. Ali takva su imena samo posledica kulture i civilizacije, inače su to ipak sve „naši ljudi“!
Idem, dakle, tako, usamljen i polako; čitam firme i svaka mi od njih budi istorijske uspomene i dirljive slike mi izlaze pred oči.
Evo, da vidite i sami. Pogledajte, na primer, tu stoji, slučajno, baš „Akselrad,“ čovek časovničar. Ko njega u ovoj zemlji ne zna?… Zna ga cela Šumadija. To je potomak onog junačnog Akselrada, što slavno pade na Ljubiću, kraj Rajićeva topa. Taman je bio ponudio Rajiću pomadu za brkove, tako reći za bagatelu, kad:
Grmnu top i tane pisnu,
Akselrad od straha svisnu.
Iz ruku mu ispade pomada
I tužno leže kraj junaka mlada
A vapaj jeknu kroz armiju tad;
Začu se pisak, razdeže se jad:
„Gle, gde pade junak mlad
— Akselrad… Akselrad…!“
Pa onda pogledajte na ono po tuceta Gabaja, raštrkanih po raznim dućanima sa raznim ortacima:
Šest Gabaja, Šest su zmaja, Slavan šest su tića — Svi potomci Dičnih Jugovića.
Bilo ih je, do duše, devet, ali su trojica pali, kao učitelji i sveštenici; od dušmanske ruke u maćedonskoj propagandi…
Sontagi su pod tuđinskim, zapadnjačkim pritiskom postali Sontag; međutim pre prvoga ustanka zvali su se Nedeljkovići. To su oni viđeni Nedeljkovići iz prvih dana našega buđenja, što su kapom i šakom davali na džebane i na oružje. Zlosrećne trinaeste godine morali su napustiti otadžbinu. Docnije, mnogi drugi vitezovi, što krv svoju proliše za slobodu zlatnu.
A Benkov duh među njima šeće, Sve ih redom teši i nežno obleće. — — — — — — — — — —
Ne mogadoh više izdržati i odoh dalje. „Manufakturna radnja kod Vase Čarapića.“
Ovde je radnja uzela za firmu Vasu Čarapića, prvo, kao poznatog kicoša i trošadžiju ove branše, pa onda iz pijeteta prema svome dedi, hrabrome srpskom vojvodi Benarojo, koji se, — kao što je poznato, — rame uz rame junački borio pored Vase Čarapića.
Te je sekao i desno i levo, Razgrno Turke na buljuke Sve po trojicu na sablju nadevo.
Zato su ga i prozvali „Benarojo“ što dolazi od njegova klicanja: „Zar bre na raju?“, pa se u onoj bojnoj huci i motljavini zar izgubilo, r iz bre ispalo a, a se i u u raju pomutilo u o. I tako je postalo Benarojo.
Da preskočimo nekolicinu čiji su dedovi ostavili kosti junačke, na Mišaru i na Deligradu, a oni prodaju anzihst-karte i mirišljave sapune, pa da se zaustavimo pred jednim potomkom, kojega su pretci krvlju svojom skupo otkupljivali stopu po stopu ove napaćene zemljice:
Velika firma „Gece Kon“ Ah, gle, pa to je on! Ta poznajem ga, sećam se Gece; On kanda beše izmeđ one dece, Što metuše kavgu oko Čukur-česme; Junački je vikao: „Pucati se ne sme!“ A s bedema kad zagrme topovski ton, Sva deca povikaše: da živi Kon! Davno je to bilo… I, gle sad! Batalio pušku i top — Jadi ga stisli — Te se bavi prodajom Modernih misli.