Peripetije ove veliko tragedije koja se odigrava na Dalekom Istoku, raznovrsni i često puta sasvim neverni izveštaji koji dolaze s bojišta, privlače svu pažnju našeg javnog mišljenja, tako da zaboravljamo, da se i u našem susedstvu spremaju događaji, koji bi po važnosti svojoj po nas, trebali mnogo više da nas interesuju. Istina, sve što se oko nas radi, u tajnosti se radi: sve se zavija tajanstvenošću, kroz koju je teško uočiti šta se u samoj stvari dešava. Ali ponešto ipak izbije na javnost i to nam onda pokazuje da ne treba da zatvaramo oči i da treba da budemo na oprezi.
U tom nizu događaja pažnju našu u prvom redu zaslužuju događaji, koji se dešavaju u Turskoj. Maćedonsko pitanje je jezgro sviju zapleta u koje možemo da budemo uvučeni: sve ostalo potiče iz njega ili stoji u neposrednoj vezi s njim.
Reforme, koje su trebale davno već da budu izvedene, stoje na istom onom mestu na kojem su stojale za vreme mircštetskog sastanka careva. Ništa nije učinjeno, niti će tako lako biti učinjeno. Tursko odlaganje i uvijanje zamara i najenergičnije zastupnike sporazumnih sila; jedan se od njih već vratio kući, tobož bolesti radi, u samoj stvari da traži nove instrukcije. Reorganizacija žandarmerije vrši se na takav način, da nas Srbe samo strah od toga može hvatati. Pre dva dana javljeno je iz Carigrada evropskim listovima da je organizacija žandarmerije podeljena među velike sile tako, da će svaka od njih dobiti po jedan vilajet, međutim nigde se ne kaže, kojoj je sili koji vilajet dodeljen. U tome leži opet jedan nov osnov za naše strahovanje. Govori se, da će Austrija dobiti mandat da reorganizuje žandarmeriju u Staroj Srbiji, mada zvanična saopštenja o tome nema. Istina „Samouprava“ nam je pre neki dan nagovestila, da je taj strah neosnovan i da do toga neće doći, ali zar se ne može ona varati? Evo juče javljaju neki listovi, da se u Skoplju već sprema stan za austrijskog oficira, koji će biti komandant žandarmerije. To bi značilo, da će ipak Austrija dobiti taj deo, a ne koja druga velika sila.
Još više razloga imamo, da strahujemo od arnautskih pobuna. One se sve češće dešavaju, uzimaju sve veći obim, nikako i ne prestaju. S druge strane pak zahtevi arnautskih poglavica sve su određeniji; iz onoga što smo mi juče o tome izneli, vidi se, da neka nevidovna ruka celim tim pokretom upravlja i to vrlo vešto upravlja. Naša nada, da će Italija koja je bacila oko na jedan deo Albanije i čiji se interesi zbog toga ukrštaju s interesima austrijskim, sprečiti austrijsko prodiranje na jug može otići u prah i pepeo ako se one dve pogode. A da je, na kraju krajeva i to mogućno svedoči nam jedan deo talijanske štampe, koji sasvim otvoreno ustaje za taj sporazum. Ako do toga odista dođe, šta bi s nama onda bilo?
I držanje Bugarske svakim danom postaje sve sumljivije. Načovićeva misija u Carigradu svršena je, a niko ne zna šta je sve uglavljeno između Turske i Bugarske. Ono što je o tome objavljeno nije sve; mora biti još i čega drugog, jer je očevidno, da Turska, koja se danas nalazi u zgodnijem položaju no pre rusko-japanskog rata, neće da pristane na ono, na što letos nije htela da pristane, kad je ustanak bukteo u celoj Maćedoniji i kad je za nju postojala opasnost, da bude upletena u rat ne samo s Bugarskom, nego možda i s drugim balkanskim državama.
Kad ge sve sabere, vidi se, da je naš položaj danas teži no ikada dosad, odkako je maćedonsko pitanje ušlo u svoju akutnu fazu.
Otvarajmo oči!