Dalji prilozi za poznavanje skrivenih želja ljudskoga srca
„Hladnome posmatraču“. — Čak kad čovek i „hladno“ posmatra, treba da se čuva nezgodnih upoređenja. Ma kako filosofije da je zbijeno u vašim stihovima:
Osovina — sudba sreće, A čovek je točak mali, Pa ga ona burno kreće Čas po zemlji čas po vali…
Ipak protivu toga protestvujemo mi najodsudnije. Jer ma kako da je sudba nevidljivo biće, opet ni po koju cenu ne pristajemo, da budemo točak. Rasudite, molim vas, i sami.
Međutim, vaš distihon rado ovde štampamo:
Mladost, lepota prolazna je, A razum, on mi uvek ostaje.
Jeste li vi u to baš sasvim sigurni? Ako jeste, blago vama.
⁂
„Početniku“, u Smederevu. — Vi ste dakle u nedoumici, pa setno dohvatate liru, a sa njenih žica se čuju „Odjeci vaših želja“:
Ja sam malo đavolče, Što čisto ne zna šta hoće, Čas bih hteo lepu devojanu Čas bih hteo od bisera granu, A čas opet da je dosta para Pa bi bilo mojoj diki ćara.
Na to vam možemo samo doviknuti: „E, jeste čuli, đavolče, vi ste baš neki osobenjak!“
„Ostavljenoj“, ovde. — Vašem ucviljenom srcu otrgao se vapaj:
Ah, neveri se drugoj dade A mene ostavi samu U gnjevu tome sve pesme moje Ljutito predadoh plaču.
Da mu se osvetite, je l’ te? Pa zašto niste, bolan, i ovu predali, nego se nama svetite za tuđu pogrešku.
⁂
Loli, Niš. — Odmah se vidi, da ste privrženik novijeg, realističkog pravca u poeziji. To najbolje svedoči ova vaša „lirska“ pesma:
Tri devojke oh, oh, oh Skuvale mi dobar koh, A ja ne znam šta da radim Već sve trbuh gladim.
Bogme ste srećan čovek!… Tri devojke! Pa još: oh, oh, oh! Nego znate li vi ono: gde su mnoge babice, tu — je rđav koh.
Ali, što jeste, jeste, veliki ste vi đavo; to se odmah opazit. Jedino vam ne valja — što mnogo gladite trbuh. Zato vam izgledaju pesme unekoliko uneglađene. Dobro bi bilo, da se malo pogladite i po bradi.
Ama kakva vas ono sete spopala u drugim lepim stihovima vašim:
A ti kad kažeš, dušice duš' Bez ikakvog razloga svom dragom kuš! U meni se onda pokrene sve živo, Pa čisto ne marim, da pijem ni pivo.
Koješta, molim vas! Zar vi onakva lola, što onako šeretski gladi trbuh, pa da se podate ovakoj sentimentalnosti!?… Sramota!… Otresite se, zaboga, te umilnosti. Ta pomislite samo da vas čeka koh. A osim toga nije lepo ni da tako pečalite svoju nevinu draganu, preteći joj da ne marite da pijete ni pivo. Imajte sažaljenja sa osetljivom nežnom ženskom dušom. Setite se, da bi od tuge i vaja moglo i u njoj da se pokrene sve živo. I onda: prijatno vam pivo!
⁂
„Devojčici“, Englezovac. — Zanimljiva su, i to vrlo, samo ova dva tvoja stiha:
O užasni čase!… Sunce mi taki zađe, Kad moje nevinašce, bleda smrt snađe…
More, „devojčice“, vraže mali, otkud ti to nevinašce? — Uostalom, dešava se i to.
⁂
„Nam. Fil.“, u Beogradu. — Vaših „Deset zapovesti jednog namrštenog filosofa“ evo hoćemo da naštampamo ovde i to, kao što želite, „bez ikakva prekrajanja“. — Da ste namrgođeni, to se jasno vidi. A da li ste baš i „vilozov“ neka presudi blagonakloni čitatelj sam:
- Ko još dobra čini dela — lupiti ga treba nasred čela.
- Ko krsno ime slavi — valja ga po glavi.
- Što nisi rad da ti drugi čini, čini ti drugome utoliko više.
- Laskaj pretpostavljenima i glasaj za koga ti oni kažu, pa da ti bude dobro i ovog i onog sveta.
- Ako imaš u kljunu parče mesa, ne budi onaj ludi gavran iz čitanke!
- Ko tebe kamenom, ti njega puškom, i još ga optuži da diže bunu.
- Ko te lupi jednom po obrazu — razbi mu glavu, ili ga tuži policiji — ako tamo imaš prijatelja.
- Ako ti kogod potraži novac na zajam — ne daj mu, jer ti nasigurno neće vratiti.
- Ko ti potpiše menicu — pusti ga da plati.
- Poželi od druga svojega sve što se nazvalo njegovo, i uopšte grabi, gde god se što ugrabiti može.
⁂
Momčilu Zoriću, Mitrovica. — Jedna od poslatih nam pesama glasi:
Mnoge pesme, divne, lepe Kroz glavu mi projuriše Čudnim letom, Pa mi srce ispuniše Sa čarobnim i šarenim Nekim svetom!
Eh, bolan brajko, pa zašto ne zapisaste neku od njih?… Ove, koje ste nam poslali, ne valjaju ništa.
⁂
„Pesniku proleća“, na Topčiderskom brdu. — Koliko opreznosti valja da imaju pesnici, kad pevaju baš i tako naivne stvari, kao što je ljubičica, dokazuje vaša pesma koja i nosi takav natpis:
Šta li ono, ah, miriše Na veseloj poljani? Reci meni, reci Bože, Reci Bogo voljani! Iz travice nešto viri Na sunčanom zraku, Mirisat se ne bi moglo Po noćnome mraku.
Kad, dakle, i sami velite, da takve stvari nije praktično mirisati po mraku, a vi lepo otidite i pomirišite „na sunčanom zraku“, samo nam onda ne morate reći, šta je bilo?
⁂
„Staroj junačini“, Ćuprija. — Iz vaše balade „Kraljević Marko“, dopustite da štampamo samo svršetak:
Osta junak, osta bez kalpaka… Ražljuti se Markoviću Kralje Pa mu sjuri mača do balčaka Do balčaka — a kuda ćeš dalje?
Pa gotovo, pravo i kažete. A i kud bi dalje od balčaka!