Jednom francuskom novinaru, koji se bavio nekoliko dana u Beču tražeći tu od raznih političkih ličnosti obaveštenja o prilikama na Balkanu, saopštio je grof Goluhovski, kod koga je takođe bio, vrlo važne stvari, koje moraju zainteresovati sve balkanske narode, a pa prvom mestu nas Srbe. On mu je kazao najpre sve ono što godinama već slušamo iz sviju zvaničnih izvora bečkih: da je stanje na Balkanu vrlo zamršeno, ali ipak ne toliko, koliko se obično misli; da je rusko-austrijski sporazum čvršći no ikada i da u njemu leži najveća garantija za održanje mira; da će se zajedničkom akcijom velikih sila reforme u Maćedoniji sigurno moći iznesti i t. d. i t. d. Ali je grof Goluhovski, posle svega toga što nam je i od pre već bilo poznato kao oficielno mišljenje austrijske diplomacije, kazao još nešto: da će austrijska vlada, opet u sporazumu s ruskom, ako Turska ne htedne ili ne mogadne uvesti propisane joj reforme, preduzeti nasilne mere i naterati je da reforme uvede.
Grof Goluhovski na žalost nije kazao kakve bi te nasilne mere bile, koje on misli da preduzima. Očevidno je, da one mogu biti vrlo različite. Jedna marinska demonstracija u turskim važnijim pristaništima bila bi na primer vrlo energična mera, koja bi na Turke napravila trajan efekt, ali je više no sigurno, da austrijska vlada na to i ne pomišlja. Njoj bi se mnogo piše dopalo, da tu presiju na Tursku izvrši na suvu i izvesno bi već to davno i učinila, kad bi bila sigurna, da će joj sve ostale sile dati svoj pristanak na to.
U tome u ostalom i leži čvor celog pitanja. Otkako je započeo rusko-japanski rat pitanje o reformama u Maćedoniji postepeno sve se više otima iz ruku rusko-austrijskih, koje su, kao najzaintersovanije, prvobitno jedine imale da ga rešavaju, pa se prenosi na ove velike sile. Naročito su Engleska i Italija energične u tome. Sa našeg, čisto srpskog gledišta i bolje je, što je tako došlo. Pokraj najbolje volje, da produži započeti rad, Rusija ipak to ne može za sada, ili bar ne može u onolikoj meri koliko bi ipak činila, da nije zapletena u rat. Austrija bi na taj način, kad se druge sile ne bi mešale, ostala tako reći jedini gospodar situacije na Balkanu, a to je ono, čega se mi najviše treba da plašimo.
Niko još ne zna kakvih sve tačaka ima u rusko-austrijskom sporazumu. Je li Rusija, za svaku eventualnost, samo da bi obezbedila, neutralnost Austrije, učinila pa našu štetu kakve ustupke Austriji u Mircštegu ili ne, to se za danas ne može da kaže. Ali ona zavijena izjava grofa Goluhovskog, koja možda nije ništa drugo, do gola pretnja, ipak treba da nam je stalno pred očima. Baš i da je neosnovana pretnja, izrečena onako u vetar, ona ipak predstavlja opasnost po nas.