Izvoznici rogate marve, koji su se juče sastali ovde u Beogradu da većaju o načinu, na koji bi se taj izvoz mogao tako udesiti, da donosi što veće koristi i proizvođačima i trgovcima, a posredno i celoj zemlji, imali su pune ruke posla. Među iznesenim predlozima ima pametnih i nepametnih, ostvarljivih i neostvarljivih, ali svi oni, kakvi su da su, pokazuju, da svi zainteresovani ljudi osećaju i sami, da mora mnogo što-šta da se izmeni i popravi, ako se hoće, da se od rogate stoke ima ona korist, koja bi u stvari mogla da se ima.
Odista, nijedna grana naše izvozne trgovine nije tako zanemarena kao ova. U toku od tolikih godina, otkako je naša stoka počela da se iznosi na evropske trgove, ništa nije učinjeno, da se taj izvoz onako organizuje, kako to zahtevaju suvremene trgovinske prilike s jedne strane, i s druge kako bi to prema današnjim saobraćajnim sredstvima moglo da bude.
Glavne mane današnjega izvoza, onako kako se on sada vrši, vrlo je lako naći i one su juče na zboru sve više-manje iznete. Nedostatak kapitala kod naših izvoznika u opšte vrlo štetno utiče na pravilan razvitak poslova, ne raspolažući s onoliko novčanih sredstava koliko je za rad potrebno, naš izvoznik primoran je, da isti kapital mnogo češće obrće, no što je to korisno; otuda je primoran da stoku, koju je kupio, odmah i proda, ma u kakvom se stanju ona nalazila i ma kako bilo stanje pijace. Očevidno je onda, da tako radeći ne može da izvuče onu korist, koju bi inače mogao da ima.
Velika je nezgoda, od vrlo štetnih posledica po izvoz, nagomilanost i neuređenost naših vašara, na kojima izvoznik kupuje stoku od proizvođača. Nekoliko govornika dotaklo se juče na zboru tog pitanja i svi su s pravom zahtevali, da se poradi kod vlade, to da se to pitanje jednom tako reši, kako će biti od koristi celoj zemlji, a ne samo ovom ili onom malenom delu stanovništva. Vašari treba da budu ređi, pa će onda biti i bolje posećeni; cena stoci ne bi onda onako varirala, kao što je to danas slučaj; osim toga odabiranje dobrog materijala za izvoz mnogo bi se pravilnije i potpunije time vršilo. Mršava, za izvoz nepodesna stoka ostajala bi kod kuće, a sve što je dobro odabiralo bi se i izvozilo.
Pa onda ima druga jedna nezgoda, jedna od najvećih, koja dokle god se se otkloni, izvoz naše stoke neće nam, niti nam može donositi one koristi, koju bi s pravom od njega mogli da očekujemo. To je nedovoljnost i neuređenost saobraćajnih sredstava. Železnica i inače imamo malo; vrlo važni krajevi naše zemlje, koji bi svake godine vrlo veliki broj rogate stoke mogli da nam daju za izvoz, tako su daleko od železnice, da stoka, dok do nje stigne, vrlo veliki deo svoje vrednosti uz put izgubi. A i na prugama koje imamo podvoz nije tako uređen, kako bi trebalo da bude. Nedostatak vagona, netačnost u otpravljanju, čekanje neutovarene i utovarene stoke dok na nju red stigne da se krene nanosi svake godine svakom izvozniku ogromne štete. Građenje novih pruga koje su u projektu otkloniće donekle tu nezgodu; potpuna reorganizacija tovarne službe mora se takođe, što pre da izvrši.
Jedan od važnih uslova, koji bi mnogo doprineo povoljnom razvitku tog dela trgovine, bio bi ispunjen, kad bi naša vlada, pri pravljenju novog trgovinskog ugovora s Austro-Ugarskom; uspela da nam se dopusti direktan izvoz stoke za Srem, a ne da je moramo, kao što je sada, uvek nositi čak do Pešte. Da li će se to moći izraditi, ne može se unapred reći, ali svakako bar treba pokušati.
Iz ovih nekoliko napomena, kojima bi se moglo dodati još nekoliko drugih, manje važnih, vidi se, da bi se, sa malo dobre volje i razumevanja onih, koji dolaze u pitanje, mnoge nezgode mogle brzo i lako otkloniti. Neka se trgovci, koji nemaju dovoljno kapitala, udružuju po dvojica, po trojica, pa će svi imati veće koristi; neka se povećaju podvozna sredstva i neka se dovedu u red, pa ćemo i mi izvoznici i cela zemlja uskoro videti korisne posledice našega rada.
Poboljšanje same rase takođe je vrlo važna stvar, a u isto doba i mnogo teže ostvarljiva. O tome drugi put.