Ko pažljivo prati pisanje austrijske štampe, mogao je poslednjih dana primetiti, da bečki zvanični krugovi nisu zadovoljni s nama. Istina, oni nam evo već godinu dana stalno na mnogo čemu zameraju, jer im očevidno današnje stanje u Srbiji nije po volji, ali je to njihovo nezadovoljstvo u poslednje doba uzelo i druga oblik i drugi pravac. Do skora im se nisu dopadale naše unutrašnje prilike, sad im ne valjaju ni naši spoljni odnošaji se drugim državama. To se donekle može da oseti već i po pisanju poluzvaničnih i zvaničnih listova, potpuno se pak vidi po držanju nezavisne bečke štampe, koja, sledujući migu, dobivenom sa zvanične strane, iskazuje i svoj gnjev i svoje nezadovoljstvo često puta na sasvim brutalan način.
Lako je pogoditi otkuda sve to sad najedared. U Beču je vrlo dobro poznato, da se još u vreme dok je g. Andra Nikolić bio ministar Spoljnih Poslova počelo da radi na zbližavanju Srba i Bugara, da je taj rad docnije i pod sadašnjim ministrom u istom pravcu produžen i da je sva prilika da će se i dalje na tome raditi. Verovatno je, da je u Beču isto tako poznato, kakve je sve rezultate taj rad do sad dao, ma da ćete u bečkim listovima, baš specijalno o tome, naći vazda kojekakvih najapsurdnijih verzija. Međutim pozitivan je fakt, da se na srpsko-bugarskom sporazumu ozbiljno radi, da je taj rad već doneo opipljivih rezultata pa ekonomskom polju i da će doneti još i drugih, mnogo zamašnijih, ako bude svesti i pameti sa obadve strane.
Eto zašto oni u Beču nisu zadovoljni sa Srbijom. Političko zbliženje Srbije i Bugarske, koje po mišljenju jednog dela austro-ugarske, štampe potpomaže Rusija, bila bi velika, gotovo nesavladljiva smetnja svemu onome, što Austrija na Balkanu smera. Zato će ona — u to ne treba da sumnjamo — i pokušati sve, da taj sporazum spreči idi pokvari. Ako ustreba, povlađivaće jednima a braniti druge; pretiće nama a laskaće Bugarima; sejati nepoverenje i zavist; izazivaće nekadašnju mržnju, otvaraće stare rane samo da do svoga cilja dođe.
Da ona tako radi imamo pozitivnih dokaza: svinjska kuga, koju su austrijske vlasti najedared pronašle u okolini Beograda stari je, već davno izveštali recepat, koji se uvek upotrebljava, kad god ustreba; s druge strane, sudeći po pisanju izvesnih bugarskih listova, bečka vlada kanda, dok nama preti, Bugarima hoće da povlađuje. Tako je danas, sutra će možda već biti obratno: pretiće njima, a nama bacati zlatne šljokice pred noge, da nas zaslepi i obmane.
Ta njena prosta, gotovo detinjasta taktika, koja je, da je bilo sreće, uvek trebala da se razbije o uviđavnost svakog iole trezvenog političara, imala je stalno uspeha do sad: Austrija je držala kopce, a mi smo kao sitne, male, učtive lutke igrali kako ona hoće. Ona će naročito u ovom trenutku učiniti sve, da srpsko-bugarski sporazum razbije; nikada prilike na Balkanu nisu bilo tako povoljne po nju kao što su danas; rusko-japanski rat trajaće po svoj prilici mnogo duže, no što se u prvi mah moglo misliti, a za celo to vreme ona će vrebati zgodan trenutak za svoju akciju.
Dok je god u ratu, Rusija nam ne može pomoći onoliko koliko bi možda htela, te se moramo sami za sebe starati. Dužnost je i naše i bugarsko vlade da to dobro upamte.