Je li g. Jovan Atanacković ministar?

Moto — Član 56 ustava: „Ni jedan akt Kraljev koji se odnosi na državne poslove nema snage niti se sme izvršiti, ako ga nije premapotpisao nadležni ministar, koji je samim tim za nj odgovoran.“

Kada je znameniti vojskovođa, srpski Cončev, g. general Atanacković posle tragične propasti onih nesretnih Starosrbijanaca i Makedonaca što pođoše za njegovom pameću stavljen na raspoloženje Min. Vojnoga, što bi trebalo da bude preludijum za njegovo penzionisanje, mi smo se iskreno obradovali. Obradovali smo se, jer smo se nadali da će se Vlada prilikom penzionisanja toga znamenitog muža setiti da svoj rad saobrazi pozitivnim odredbama Ustava zemaljskog. U tome Ustavu za koji se g. Stojan Protić dvadeset godina borio, ali koji izgleda da za ovo godinu dana nije stigao da pročita, ima na ime jedva odredba, kojom se utvrđuje princip ministarske odgovornosti, a o kojoj radikalna vlada vodi isto tako malo računa, kao i da je nema. Mi smo tu odredbu uzeli za moto našega članka. Njen je smisao čist i jasan. Njome se ovome jednome narodu garantuje da će imati odgovornu vladu, i da će mu za svaki akt državni neko biti odgovoran.

Međutim u prkos toj odredbi, pod čisto ustavnom i parlamentarnom vladom, evo već toliko meseci, pojedine ukaze Kraljeve premapotpisuje jedan gospodin, o kome naš Ustav ni pojma nema, i koji prema tome za njih ne nosi apsolutno nikakvu odgovornost. G. Jovan Atanacković, koji se u tim ukazima titulira „kancelar kralj. ordena“ već nekoliko meseci uzurpira jedno pravo, koje po Ustavu zemaljskom mogu vršiti samo ministri. Vlada pak nije ni prstom mrdnula da tu uzurpaciju spreči.

Mi smo slobodni upitati Kraljevsku Vladu:

1. Je li g. Jovan Atanacković ministar ili nije? Ako je ministar, gde je Vlada pronašla u Ustavu i zakonima to njegovo ministarstvo, i zašto i on ne potpisuje rešenja Min. Saveta i ne učestvuje u sednicama ministarskim? Ako nije ministar, kako sme vlada da dozvoli da on protivno izrično narenju čl. 56. Ustava potpisuje ukaze?
2. Smatra li vlada, da su i ukazi o odlikovanju „akt Kraljev koji se odnosi na državne poslove“, ili su nečija privatna stvar koja se nas ne tiče? I da li misli Kraljevska Vlada da bi Bosanci smatrali eventualno odlikovanje barona Kučera, Burjana i t. d. kao privatnu stvar g. Jov. Atanackovića, ili kao akt države srpske?
3. Je li poznato Vladi, da je sa tim ukazima o odlikovanju svezano i izvršenje izvesnih zakona, i ko će biti odgovoran, ako kancelar Kraljevskih Ordena pogazi svojim ukazima npr. zakon o ordenu Belog Orla a postavi recimo 400 kavaljera tog ordena, i, ako u zakonu izrikom piše, da se ne može postaviti više od 300; ili oslobodi izvesna lica od plaćanja ordenske takse?
4. Ko će biti politički i parlamentarno odgovoran pred Narodnom Skupštinom i pred javnim mnjenjem, ako g. Jovan Atanacković odlikuje i takva lica za koja radikalna stranka smatra da nezaslužuju odlikovanje kao npr. g. g. Vladana Đorđevića, Vukašina Petrovića, Đorđa Genčića i t. d, a o kojima g. Atanacković ima može biti sasvim drugo mišljenje? I na koji će način radikalna većina manifestovati ovo neraspoloženje prema g. Atanackoviću? Nepoverenje mu ne može izjaviti, pošto on njenim poverenjem nije ni došao na to mesto?
5. Je li poznato Kralj. Vladi da je g. Jov. Atanacković premapotpisao i ukaz o smenjivanju jednog činovnika i postavljanju drugog, i da li misli Vlada, da ti ukazi imaju kakve važnosti?
6. Je li poznato Vladi da je taj tako protivustavno naimenovani činovnik imao sve do skora i neki dodatak, i ko će i na osnovu čega ordonansirati naredbu za isplatu?
7. Smatra li Vlada da g. Atanacković i posle stavljanja na raspoloženje Ministru Vojnom ostaje i može ostati Kancelar Kraljevskih Ordena, kad se zna da on sada može biti, prostom naredbom Ministra Vojnog, određen na dužnost i u Pirot ili Požegu, i kada je on kao i svi drugi aktivni oficiri dužan vršiti sve naredbe Ministra Vojnog?

Nezavisno pak od toga šta će nam Kraljevska Vlada odgovoriti na gore postavljena pitanja, tražimo:

1. Od Glavne Kontrole, da odmah izjavi Državnom Savetu žalbu na sve ukaze, koje je pomenuti g. Atanacković premapotpisao, pošto su svi ti ukazi vezani i sa materijalnim oštećenjem države, a protivni su Ustavu.
2. Da glavna Kontrola, ako to već nije učinila, odmah potraži od odgovornog računopolagača račun o izdavanju podatka onom neustavno postavljenom činovniku; i
3. Da Kraljeva Vlada odmah razreši g. Jov. Atanackovića od dužnosti Kancelara Kralj. Ordena, i da tu dužnost uzme na sebe ma koji član vlade, ako je ne može već uzeti g. Sava Grujić, pretrpan poslovima u svom bezportfeljnom resoru.