Telefonski izveštaj
Jutros rano dobili smo iz Paraćina telefonsku vest, da je tamošnja fabrika čoje Minha i Sinova do temelja izgorela. Znajući koliko će taj nesrećni događaj interesovati sve naše čitaoce, mi smo se odmah postarali, da sve pojedinosti saznamo i donosimo ih sve po redu.
Početak požara
Taman su se bili jutros kao i obično svi radnici skupili i započeli posao, kada se najedared u parteru, u mašinskom odeljenju, pojavi požar. Bilo je tada tačno 5 čas. i 35 minuta. Patos je za čas bio u plamenu i u prvi mah nije se ni znalo otkuda ta vatra. Prisutni radnici pokušaše odmah svim silama da vatru uguše bacanjem krpa i polivanjem vodom, ali im to ne ispade za rukom. Vatra se sa strahovitom brzinom širila, od mašinskog odeljenja pređe i u druga, tako da je u 6 časova cela fabrika bila u plamenu.
Svi radnica i ceo drugi personal, izvešteni na vreme, stigli su da iziđu iz fabrike pre no što su stepenice sagorele i da se na taj način spasu. Pod ličnom upravom Minhovih sinova i nekolicine nadzornika, svi radnici su tada stali spasavati materijal i pokušali da bar vatru otklone od drugih odeljenja.
Ceo Paraćin pritiče u pomoć
Vatra je odmah bila opažena u celoj varoši. I staro i mlado pojuri tada, da pomogne koliko se pomoći može.
Požarna četa, obrazovana od samih fabričkih radnika, savesno je vršila svoju dužnost, ali je sve bilo uzalud. Vatra je već tada bila obuhvatila ne samo fabriku nego i sva sporedna odeljenja, šupe, magacine, pa je čak u jedan mah izgledalo, da će i zasebna kuća, u kojoj je privatan stan Minhove porodice biti zahvaćena. To je srećom sprečeno.
Na nesreću duvao je celo jutro jak vetar, koji je plamen raznosio na sve strane. Veliki magacin, u kojem je bila smeštena ogromna količina vune ubrzo je bio sav u plamenu. S najvećim požrtvovanjem radnici i građani paraćinski uletali su u vatru i iznosili stvari. Pokraj svega toga, ipak nije spasen ni stoti deo nagomilane robe.
Sve do temelja
U 7 časova sve fabričke zgrade bile su gotovo sasvim izgorele. Sama fabrika u kojoj je bilo 90 gvozdenih razboja i tolike električne mašine sravnjeva je sa zemljom. Svi ti gvozdeni razboji izgoreli su, istopili su se, kao da su od olova bili.
U 7 časova i 10 minuta pao je sa užasnim praskom i poslednji zid, a iz tog doma letele su nove varnice na sve strane, noseći požar i tamo gde ga pre toga nije bilo.
Uzrok požaru
Istragom, koju je vlast odmah još za vreme požara otpočela, utvrđeno je, da krivica za požar na na koga ne može da padne. U mašinskom odeljenju zapalila se osovina na jednoj mašini, isto onako, kao što se na tramvajskim kolima po neki put upali. Vatra je odmah dohvatila daske na podu, pa se odatle raširila na sve strane.
Šta je spaseno?
U glavnome nije spaseno ništa, osim računskih knjiga. Sve sprave propale su, a od sirovog materijala i prerađevine spasen je samo jedan neznatan deo.
Kolika je šteta?
Stručnjaci cene štetu na 2 miliuna dinara. Minh i Sinovi neće mnogo štetovati, jer su za toliku sumu osigurani kod „Nord Britiša“ koji se opet osigurao za izvestan deo kod „Nju-Jorka“ i „Asikuracioni Đenerali“. Ta tri društva imaće da plate celu tu sumu od 2 miliuna dinara.
Prave žrtve
Najviše će da stradaju zbog ovog požara radnici, koji od danas ostaju bez posla i bez hleba. Poznato je, da tako reći ceo Paraćin i sva okolina živi posredno ili neposredno od te fabrike. Jedni rade u njoj zajedno sa ženama i decom svojom, drugi liferuju vunu — sve će to sad da prestane na neizvesno vreme.
Vlada bi naša odmah trebala da se postara, da se svima tim sirotim radnicima pruži prva pomoć, da imaju bar za prvo vreme, dok ne nađu drugog rada, koru hleba za sebe i za svoju decu.
Kraj
U 8 časova cela fabrika čoje, najstarije naše industrijsko preduzeće, bila je samo jedno veliko zgarište. Strašno je bilo pogledati tu sliku. Plodove tridesetogodišnjeg rada, toliki silan materijal, sve je to progutala vatra za nepuna dva sata. Ogromni gvozdeni tregeri leže razbacani i iskrivljeni, kao da ih je neka džinovska snaga naročito tako savijala.
Stari Minh, koji je jutrošnjim vozom otputovao za Paraćin naći će tamo same ruševine.