Pod ovim naslovom izlazi u idućoj svesci „Dela“ jedna poveća rasprava g. d-ra. M. Nančića. Zahvaljujući ljubaznosti uredništva mi danas donosimo nekoliko mesta iz te rasprave i žalimo što nam prostor ne dopušta, da, ma u izvodu, donesemo sve. — Ured. Pol.
Kad se hoće da iznesu koristi i dokaže ostvarljivost privredne zajednice, u obliku carinskog saveza, između Srbije i Bugarske, ne može se potpuno obići ni politička strana ovog pitanja. Carinski savez menja ne samo privredne, nego i političke odnose zemalja koje su ga zaključile, pa se mora voditi računa o tome, da li su korisne i ove poslednje izmene.
Uticaj carinskog saveza, koji bi od Srbije i Bugarske stvorio jednu odvojenu privrednu celinu prema drugim zemljama, bio bi neosporan i veliki i na političke odnose njihove. I to je lako razumeti. Carinski savez dva naroda izaziva jači promet, stvara nove i življe veze među njima. On ih zbližava ne samo privredno, nego i kulturno i politički. Jer narodi, dolazeći trgovinom u češći dodir, bolje se upoznaju; svaka od njih s većom pažnjom i interesovanjem prati celokupan razvitak kod drugoga. Prema stranom svetu oni su privredna celina. Njihovi su interesi zajednički: u napretku nalaze oboje koristi, a i opasnosti su im iste. Ta jednakost privrednih interesa postupno izravnjava političke suprotnosti, dok najzad ne izjednači i političke interese obadva naroda. U radu na privrednom polju predstavnici obadva naroda stalno su upućeni jedni na druge; oni imaju sporazumno da utvrde spoljnu trgovinsku politiku, da ulože sav svoj trud i svu svoju pamet, kako bi od drugih država dobili što veće ustupke za izvoz domaćih proizvoda i da zajednički pregnu, da stranu utakmicu suzbiju sa domaćih trgova. A kako se, uz to, staranje o privrednim interesima zemlje sve više ističe na prvo mesto, sasvim je prirodno, što predstavnici ovakvih privrednim vezama tesno spojenih naroda, već naviknuti da se uzajamno potpomažu, ne odriču potpore jedan drugome i u čisto političkim stvarima. Otuda carinski savez, kad brže kad sporije, ali uvek sigurno, priprema zemljište za sklapanje političkog saveza.
…
Sad je pogodno vreme za ostvarenje carinskog saveza. Trgovinski period, zasnovan ugovorima koji će uskoro prestati da važe, završuje se u Srbiji i Bugarskoj. Obe zemlje nahode se u vremenu kad treba novim međunarodnim sporazumima položiti temelj budućem privrednom životu. Kako ćemo još ovih meseca pristupati zaključenju novog trgovinskog ugovora s Bugarskom, ideju o carinskom savezu moći ćemo u brzo početi da privodimo u delo; u toliko pre, što u isto vreme pada i kraj velikog kompleksa srednje-evropskih trgovinskih ugovora, te smo na taj način u mogućnosti, da zajednički utvrdimo svoju privrednu politiku prema drugim državama.
I same spoljne prilike gone nas, da se što vaše priljubimo jedni uz druge. Velike su teškoće u izgledu za buduću međunarodnu trgovinu, naročito u pogledu agrarnih proizvoda. Zemlje koje ih izvoze neće više moći računati na sva dosadašnja tržišta, to će morati da potraže nove trgovinske veze. A neizvesno je, da li će i u koliko će u tome uspeti. Zemlje agrarnih proizvoda nahode se, dakle, pred istom opasnosti. A zajednička opasnost zbližuje i ljude i države. I s političkog je gledišta povoljan trenutak za ostvarenje privredne zajednice. Država, na koju i Bugari i Srbi uvek računaju u kritičnim danima, zapletena je u ratu koji će, po svoj prilici, dugo vremena privući svu njenu pažnju. S toga je ostalo na nama samima da se odupremo pohlepnosti jedne velike sile, koja počinje da skida veo kojim su njeni zavojevački planovi bili do sada brižljivo obavijeni. Kako bi izvršenjem tih planova i sam opstanak naš bio doveden u pitanje, prirodno je, što smo osetili preku potrebu da se naslonimo jedni na druge. Ono što se 1897 godine osetilo kao potreba, danas je neodoljivost.
…
Carinskim savezom postiže se dvojak cilj: politički i ekonomski. Prema tome treba ga ceniti po jednim i drugim posledicama njegovim. Postupno nas zbližavajući, unoseći više poverenja i intimnosti u naše odnose, on bi nam olakšao sporazum u svima još neraspravljenim pitanjima i odveo bi nas u politička savez. A kad jednom takav rezultat bude postignut bilo usled zajedničkog rada na privrednom polju, bilo iz kakvih drugih uzroka, carinski bi savez, izjednačujući trgovinsku politiku obeju zemalja, stvarajući od njih jednu privrednu oblast, učinio političke veze nerazlomljivim. Politički bi savez tim podupret carinskim bio dovoljno čvrst da odoli svima ubitačnim uticajima i da postane ono sigurno i snažno oruđe koje on treba da bude, da bismo kraj tolikih neprijatelja bili u stanju, da zasnujemo i s uspehom dovršimo zajedničku akciju, od koje neoslobođeni balkanski Sloveni još jedino mogu očekivati bolju budućnost. Tada se više neće desiti, da nam se otima iz ruku svako učešće u rešavanju pitanja, koja tako duboko zasecaju u životne interese naše.
S privrednog gledišta, carinski savez dao bi Bugarskoj i Srbiji tolike koristi (važnije su napred izložene,) da bi već samo toga radi njegovo ostvarenje trebalo da bude glavni cilj naše spoljne trgovinske politike. Taj se savez može izvesti, i to ne samo u tehničkom pogledu, nego i u pogledu naših sadašnjih trgovinskih odnosa s drugim zemljama. Njegovo sklapanje, sumnje nema, izazvalo bi izvesno uzbuđenje na strani i žučne novinarske članke. Ono bi verovatno dalo povoda i izmeni raznih eksplikativnih nota. Ali u stvari, iznenađenje ne bi bilo veliko. Bratimljenjem srpske i bugarske omladine u Sofiji i Beogradu i učestanim sastancima naših vladara i ministara javno mnjenje na strani dovoljno je obavešteno o raspoloženju nezvaničnih i zvaničnih krugova obeju zemalja.