Sukob između g. Rajzera i „Beogradske Zadruge“ nije jedan od onih običnih događaja koji samo spadaju u sudsku kroniku. Naprotiv. Po svemu onom što se desilo za vreme isleđenja i pre njega, po svemu onome što smo čuli na pretresu i pri izricanju presude, ta stvar izlazi iz okvira privatnih parnica i zadire po važnosti svojoj u najosnovnija javna pitanja. Ona pokazuje do očiglednosti, da srpski građanin može ni kriv ni dužan da bude moralno i materijalno upropašćen, da bude godinu dana u zatvoru, samo zato, što se tako prohtelo jačima i silnijima od njega.
Da, tako je. Za „Beogradsku Zadrugu“ g. Rajzer je bio opasan čovek. Kao dugogodišnji njen činovnik on je znao sve što se u njoj zbiva: znao je kako se rđavo knjige vode, znao je sve neispravnosti i sve zloupotrebe. I kad je on to jednog dana kazao, javno, otvoreno, pod svojim potpisom, onda je „Beogradska Zadruga“, kao odgovor na to, podnela tužbu protiv njega za utaju. Isti onaj upravni odbor, čiji su članovi onako snishodljivo i voljno svedočili protiv pok. Taušanovića, hteo je sada da upropasti i Rajzera, njegovog najodličnijeg prijatelja. Kad je mogao da slomi Kostu Taušanovića, zašto ne bi mogao da slomi mladoga Rajzera?
E, ali vremena su sada druga. Sud, u pravednosti svojoj, pustio je Rajzera. Sve one tužbe za nekakvih 30.000 dinara padale su jedna po jedna, dok se sve nije svelo na 600 dinara. Pa i to je sada na pretresu palo; sud je našao da Rajzer nije kriv i da je čak cela ta tužba, baš i kad bi bila opravdana, podnesena suviše dockan, docnije no što zakon zahteva.
Sve to sada samo znači, da je „Beogradsvoj Zadruzi“ stalo jedino do toga , da ućutka Rajzera, da ga napravi bezopasnim. Htela je da baci ljagu na njega, da ga osramoti da bi na taj način suzbila njegovu kritiku. I uspela je u toliko, što je Rajzer godinu dana morao da ćuti i da snosi ceo sram.
I to je ono, što je u celoj toj stvari najžalosnije i najopasnije. Što se juče desilo Rajzeru, to sutra može do se desio i vama i nama i svakom drugom, koji se god usudi, da protiv kakve ustanove govori ili piše. Gde ima mnogo novaca, tu ima i mnogo prijatelja, to je stara stvar. Svi će oni onda skočiti na vas, kao što su skočili na Rajzera. Dušmanski će da vas gone, kao što je „Zadruga“ dušmanski gonila Rajzera, baciće vas u blato i u sram kao što su bacili Rajzera.
Šta će vam pomoći što će sud najposle da vas pusti kao nevinog? Šta sada pomaže to Rajzeru? Imao je radnju, sad je više nema, upropašćen je. Kroz ceo život to će da mu se povlači kao mučna uspomena i pega, na koju će nesavesni ljudi da ukazuju. I najposle ko će da mu nadoknadi ovu godinu dana, provedenu u zatvoru? Kakva naknada za to uopšte može da se da?
Jedina uteha može da mu bude to, što je u borbi sa mnogo silnijima od sebe ostao pobedilac. Neka se on lično time teši, neka mu kao naročita satisfakcija služi to, što je „Zadruga“ iz cele te afere izišla posramljena, ali za sve nas druge to nije dosta. Mi moramo da se postaramo, da se takve stvari više ne događaju, da ne mogu više da se dogode. Moramo da nađemo načina kako ćemo tu sudsku proceduru nekako da skratimo, jer kad već mora i toga da bude da nevin čovek leži u zatvoru dok je pod isleđenjem, onda se bar treba postarati, da to ne traje tako dugo.
Skupština se sastaje kroz koji dan. Događaj s Rajzerom neka joj posluži kao podstrek, da tome zlu potraži leka. Onda će bar moći da se kaže, da svako zlo ima i svoju dobru stranu.