U članku „Jedno prosvetno pitanje“ (Vidi broj 264. „Politike“) pokrenuli smo razgovor o novom nastavnom planu za naše Učiteljske škole, koji se sada radi u Prosvetnom savetu, i upozorili smo na struju, da se u Nastavni plan Učiteljskih škola unose što više opšteg obrazovanja iz više gimnazije, a na račun stručnog obrazovanja, i obećali smo vratiti se na ovaj predmet još jedanput.
To činimo u ovom članku.
Ovde nam je zadatak da pokažemo, da li je opravdana gornja težnja.
Odmah ćemo reći da ona nije opravdana. Mnogi razlozi govore protiv nje.
Pre svega, Učiteljska je škola stručna škola. Prema tome svako njeno preuređenje treba da teži tome, da ona bude sve stručnija, a nikako da se na račun njene stručnosti zavede druga kakva nastava. Da ne bismo trošili mnoge reči dokazujući ovo, neka nam je dopušteno da, radi ilustracije, napomenemo samo ovo: Kakve li bi rezultate davala Vojena akademija, kad bi se na račun vojnih predmeta stalo zavoditi izučavanje u širem obimu npr. filoloških nauka ili teoloških! Očito je, da bi se iz nje tada dobivali polovni filolozi i teolozi a rđavi ratnici. A Vinodeljsko-voćarska škola morala bi zaista izgledati smešna, kad bi se u njoj stalo učiti npr. Sviranje i Pevanje, kao nastavni predmeti, sa 24 časa nedeljno, Viša Matematika sa 11 časova, a stručni predmeti sa svega 10 do 15 časova nedeljno. Onda bi iz nje izlazili prilični horovođe, ali rđavi vinodelci.
A to je, eto, učinjeno se predlogom za novi nastavni plan Učiteljskih škola u Srbiji, kad je u nj uneto muzičke nastave 24 časa nedeljno i matematike 11 časova, a kad je celoj teorijskoj strani pedagoške struke (Pedagogici s Istorijom vaspitanja, i Metodici s Istorijom Osnovne škole) dodeljeno svega 7 časova, i praktičnoj strani još 9, ukupno dakle 16 časova. Kad se ka ovih 16 časova doda još čak i predložena 4 časa za Psihologiju s Logikom, koje su nauke opšteg obrazovanja a ne čisto stručnog pedagoškog, opet broj predloženih časova za celu stručnu grupu (20) ne dostiže ni broj predloženih časova samo za muzičko obrazovanje (24).
Kakvu bi stručnost iznosili učenici Učiteljske škole sa ovakvim Nastavnim planom lako je zamisliti.
Veli se: treba proširiti opšte obrazovanje učenika Učiteljskih škola, kao budućih narodnih učitelja.
Misao je, ovako izrečena, u načelu vrlo dobra. Ali, kako je nezgodno pokušana da se izvede u predloženom nastavnom planu!
Zaista bi bilo veoma korisno iznaći puta i načina, da se opšte obrazovanje budućih učitelja proširi, razume se, bez uštrba na njino stručno obrazovanje. Tu bi onda na prvom mestu došlo proširavanje obima Prirodnih nauka, naročito Biologije, pa onda Geologije, dodajući Astronomiju. Zatim bi trebalo budućim učiteljima Narodnih škola data što više znanja iz Fiziologije i Higijene. A potom bi trebalo vratiti Učiteljskoj školi njen nekadanji predmet Tumačenje zemaljskog Ustava i Osnove građanskih prava i dužnosti, i zavesti predmet Osnove iz Nacionalne ekonomije.
To su zaista opšta znanja, koja danas treba da ima svaki inteligentni građanin jednog civilizovanog naroda. Time bi se zaista proširilo opšte obrazovanje budućih narodnih učitelja, i u ogromnoj većini slučajeva najinteligentnijih građana svoje okoline I ovo bi proširenje trebalo zaista izvesti, pa ma se Učiteljske škole morale popeti na pet godina učenja.
Ali, šta je mesto toga uneto u predloženi nastavni plan! Matematike (većim delom više) 11 časova nedeljno, sviranja i pevanja 24 časa, dva jezika obavezna (mesto dosadanjeg jednoga po izboru) 15 časova nedeljno!
Je li to suvremeno opšte obrazovanje?
Veoma nam je žao, što se ovde moramo odreći opširnijeg pretresanja svih nedostataka predloženog nastavnog plana za naše Učiteljske škole. Moramo pohitati, da na ovom ograničenom prostoru dodirnemo na završetku još jedan razlog, koji će se navoditi u opravdanje podnetog predloga ovog Nastavnog plana.
Istaći će se kao razlog, da bi se na ovaj način otvorila vrata naše Velike škole učenicima Učiteljskih škola, pošto se Nastavni plan ovih škola izjednači sa nastavnim planom viših Gimnazija.
Na ovo je naš kratak odgovor u ovome.
I ne treba učenicima Učiteljskih škola da budu širom otvorena vrata naše Velike škole. Njima treba da bude slobodan pristup samo u Pedagoški odsek Filosofskog fakulteta, reda svoga višeg stručnog obrazovanja. A u taj odsek oni imaju prečeg prava, sa svojom stručnom maturitetskom svedodžbom, od gimnazijalaca, sa njihovom maturitetskom svedodžbom iz opšteg obrazovanje. Koji protivno tome tvrde, ti ne znaju šta tvrde. I onda treba raditi na njinom obaveštavanju, ali zbog toga ne pretvarati Učiteljske škole u više Gimnazije sa cubokom pedagoških nastavnih predmeta.