Pre nekoliko dana javila je sva evropska štampa, da je ruski car odlikovao visokom ordenom austrijskog poslanika u Carigradu i o da je u isto vreme austrijski car takođe odlikovao ruskoga carigradskog poslanika. Pažljivi čitaoci pitali su se tada otkuda sad najedared ta visoka odlikovanja, kad im nikakvog neposrednog povoda nema. Niko nije umeo da nađe odgovora na to pitanje sve do prekjuče; sada je sve jasno.
Prekjuče je u isti mah objavljen u Beču i u Carigradu zvaničan izveštaj o stanju u Maćedoniji. Taj izveštaj izradila su zajednički rusko i austrijsko poslanstvo u Carigradu, prema podacima koje su dobili od svojih civilnih agenata u Maćedoniji. To je bio povod odlikovanju, koje je u prvi mah izgledalo nerazumljivo.
Ceo taj izveštaj vrlo je optimističan, kao i sve drugo što su obe sporazumne sile objavljivale posle mircšteškoga vladarskog sastanka. On se i počinje i svršava uveravanjem, da je reformna akcija već počela donositi vidnih rezultata. Na žalost, ta se uveravanja ničim, ili gotovo ničim ne dokazuju. Naprotiv, baš iz samog tog izveštaja lako se može videti, da dosad nije mnogo urađeno na popravci tamošnjih odnosa.
Jedino, što se kao pozitivan rezultat može navesti, to je povratak begunaca (preko 6000 duša); sve ostalo tek treba da se uredi.
U izveštaju se priznaje, da turska vlada čini svakojake smetnje reformnoj akciji, da se protivi svakoj korisnoj novici, da revolucionarna propaganda raznih narodnosti ove teškoće još povećava, da je zbog crkvenog pitanja razdor između pojedinih hrišćanskih narodnosti još uvek onaj isti i da finansijska strana reforama još nije regulisana.
Ova poslednja tačka naročito je važna. Pre no što pređe na same reforme, mora se regulisati finansijski položaj maćedonskih vilajeta; inače od sviju programa i od sviju reforama nema ništa; to se čak i u izveštaju izrično priznaje.
A u tom pogledu dosad odista nije još ništa urađeno. Prihodi solunskog, bitoljskog i kosovskog vilajeta daju, po odbitku sviju ostalih pozicija, petnaest miliuna dinara na izdržavanje trupa, koje su po njima raspoređene. To bi za normalne prilike bilo dosta, čak i suviše, ali kako je Turska poslednjih godina nagomilala u tim vilajetima mnogo više vojske no obično, ta suma je postala nedovoljna. Zbog toga sad ne primaju platu ni činovnici. ni oficiri, ni vojnici; zbog toga se svaki čas dešavaju bune i neredi, u kojima uvek samo hrišćani stradaju.
Kad dakle nema novaca za to, nema ni za ostale potrebe. Po mircšteškom programu, razorena i popaljena seda trebalo bi što pre da se ponovo dignu. Odakle? Čime? Turska vlada je istina odredila na to 875.000 dinara, ali to nije ni blizu dosta, baš i kad ne bi bilo uobičajenih zloupotreba.
Kad se sve sabere, vidi se da nije urađeno ništa. Strana žandarmerija je istina uvedena, izrađeni su projekti o ukidanju desetka i o finansijskoj samoupravi po vilajetima, ali projekti su projekti, i ništa više. Da pak ni žandarmerija nije dovoljna, vidi se već i po ovim ubistvima, koja se dešavaju na sve strane kao i pre.
Kad dakle sporazumne sile moraju i same da priznadu, da mnogo dosad nisu uradile, zašto su publikovale ovaj izveštaj? Odgovor je lak. Već od dužeg vremena u engleskom, francuskom i talijanskom javnom mnjenju počeli su se dizati glasovi protiv rusko-austrijske reformne akcije. Govorilo se, da Rusija i Austrija, dok rade ovako same, nikada neće moći izvršiti povereni im posao. Pre kratkog vremena međutim i poluzvanični listovi u tim zemljama počeli su tražiti da se rad na reformama u Turskoj oduzme od Rusije i Austrije i prenese na sve velike sile. U tom smislu izašao je pre kratkog vremena i jedan vrlo karakterističan članak u pariskome „Tapu“.
I Rusija i naročito Austrija ne bi imale interesa, za posao, koji su one radile dosad same, pređe u ruke sviju velikih sila. Zbog toga su onda i objavile ovaj izveštaj o svom dosadašnjem radu, koji treba da pokaže, da je ipak, pokraj sviju teškoća, bilo i uspeha. Hoće li pak taj izveštaj imati željenoga dejstva, stvar je vrlo sumnjiva. U svakom slučaju, radile na reformama samo Rusija i Austriji, ili radile sve evropske sile zajedno, za nas je očevidno, da će ta cela reformna akcija, ma pod kojom firmom, biti jedan potpun fijasko.