Za nas je danas važan dan. Od „Politike“, koja je dosad bila ni veća ni manji no ostali srpski listovi, posto je danas najveći srpski list.
To povećavanje formata ne bi samo po sebi imalo velikog značaja, kad nam ne bi dopuštalo da uvedemo čitav niz reforama, čiju smo potrebu već davno osećali.
Ta potreba bila je odista velika. Zbog nedovoljnog prostora nama su bile i ruke i noge vezane. Stvari koje su zasluživale da se opširnije razrade, morale su da se skraćuju; mnoge su samo ovlaš spominjane, poneke nisu čak ni dodirivane — čitave grane našeg javnog života morale su da budu zanemarene.
Svemu je tome sad nađen lek. „Politika“ u svom novom obliku i veličini može svima tim potrebama savesno da odgovara. Za kratko vreme svoga izlaženja ona je stekla glas ozbiljnog i objektivnog lista; mi ćemo činiti sve što do nas stoji, da ona taj svoj glas i dalje sačuva.
To nije laka stvar. U razdraženo, nervozno doba, u kojem mi živimo, ceo svet lako pada u krajnost. I istaknute političke ličnosti i šire narodne mase vrlo su brzo gotove sa svojim sudom. „Spali ga!“ viču [nedostaje red i po] od njih. Kao i u svima drugim zemljama, koje su prošle kroz strahovite krize, u Srbiji danas nepoverenje vlada. Niko nikom ne veruje, svaki svakoga sumnjiči, svaki u svakome gleda izdajnika. Ceo naš javni život boluje od te strašne bolesti; rođena deca iste majke bacaju se kamenom jedna na drugu i u zaslepljenosti svojoj ne vide kuda sve to vodi.
Mi smo od prvog našeg broja stalno gledali da se protiv toga borimo. Nismo isticali zvučne programe, znajući da se programi lako i često pišu, a teško i retko vrše. Ali smo zato ipak radili ono, što smo smatrali za svoju dužnost: gledali smo uvek da unesemo u naš javni život što više objektivnosti, pitomosti i tolerancije. Nije naše da cenimo u koliko nam je to ispalo za rukom, ali toliko možemo da kažemo, da ćemo se i u buduće starati da idemo istim putem.
Među tim, ovde ima nešto da se napomene. Ni ta objektivnost, ni ta pitomost, ni ta tolerancija nikako no smeju da idu na uštrb principa, koje svaki list, kao i svaka ličnost, treba i mora da ima. Objektivnost se ne sastoji u negaciji sopstvenog uverenja; objektivnost jednog lista ne sastoji se u bezbojnom notiranju svega i svačega, što se okolo dešava. Isto se tako pitomost ne sastoji u praštanju sviju grehova, mi kakvi oni bili, niti pak tolerancija u pasivnom podnošenju protivničkih ispada.
Ne. Objektivnost je priznavanje tuđih vrlina i sopstvenih poroka; pitomost je odmerenost u ocenjivanju tuđih mana a tolerancija podnošenje tih mana kad se zna, da su neizbežne. Sve te osobine dopuštaju ipak onome, ko ih ima, da ispoveda tačno određena načela.
Mi nemamo potrebe da opširno dokazujemo, kakva su ta naša načela jer se to vidi iz dosadašnjeg našeg držanja i rada. Slobodoumlje u najširem obimu, progres u političnom i kulturnom pravcu, eto to je sve. Ali to je dosta, dosta za čitave generacije. Progres u političkom pogledu mora se sastojati u učvršćivanju stečenih sloboda, u suzbijanju ličnih prohteva pojedinca, koji [nedostaje red] u iskorenjivanju zloupotreba, koje su nam ostale iz prošlih godina. On naročito ne sme da se ničim više dovodi u pitanje. Srbija mora biti slobodna zemlja, mora u svakom slučaju, pošto-poto, ako hoće da bude stožer Srpstva.
U kulturnom pogledu, naše je stanovište isto tako tačno određeno dosadašnjim našim držanjem. Svaki kulturni napredak nalazio je u našem listu najiskrenije potpore. Na svima granama kulturnoga polja ima još mnogo, vrlo mnogo da se radi. Tu ima mesta za sve napore, za sve energije. Više no ma u čemu drugom, svi ozbiljni i aktivni ljudi treba, udruženim snagama, koliko koji može, da se krenu na rad. Tim ljudima „Politika“ otvara svoje stupce širom.
A sad, u ime Boga, na posao!