U radikalnoj stranci, čijim je prvacima naš narod poklanjao uzastopce svoje poverenje poslednjih dvadeset godina na ovamo, izvršena je velika promena, koja je bila ne samo prirodna nego i neophodno potrebna za zdrav i jedar parlamentarni život u nas. Ona se konačno podelila na starije radikale i samostalce dakle na dve političke grupe, koje će od sada ići zasebnim putevima imajući i svoje zasebne organe; stariji radikali „Samoupravu“ a mlađi „Odjek“.
I ako na prvi pogled izgleda, da je podvajanje članova radikalne stranke u zasebne političke grupe došlo poglavito iz ličnih nesporazuma između prvaka njenih, ipak je glavni uzrok mnogo dublji i jači. Istina je, da se je radikalna stranka prva i jedina u Srbiji istakla kao stranka načelno sa jasno obeleženim programom, ali je fakt i to, da su njeni prvaci naročito kad su bili na upravi zemaljskoj, često morali mnogo što šta da urade, što se je očito kosilo sa njenim programom. Tako je posle svake vladavine program radikalni ostajao u mnogom čemu oštećen, a mnoga obećanja radikalnih prvaka neispunjena. A tako je i moralo da bude naročito u zemlji u kojoj se lična vladavina istakla kao jedini način uprave u državi, gde su ustavi za noć obustavljani, oktroisani i na sto drugih načina izigravani.
Ali sve i ako to može u mnogome da opravda prvake radikalne stranke, kojima je dodeljena bila odista teška i puna odgovornosti dužnost kad su bili ranije na upravi zemaljskoj, ipak neznamo šta bi se imalo zameriti sada ako mlađi radikali — samostalni, hoće da svoj politički rad zasnuju na pravom programu radikalnom, ako svojim radom želo da iskupe i ostala obećanja koja današnji prvaci radikalni nisu mogli iskupiti? Zašto je zazorno starijoj braći ako se u samome krilu radikalne stranke stvara nov, mlađi element koji će biti kadar da stranku povede napred onda, kad njeni dosadašnji prvaci malakšu i istroše se dugom borbom i predanom službom narodu i državi?
Odista vrlo je teško razumeti razloge starijih radikala, koji su svom snagom nastali da pod vidom „jedinstva u stranci“ uguše nov, snažni mlađi politički pokret, koji se javio u samostalcima, sem ako nije to, što bi radi da rade bez kontrole, onako kako oni misle da je najbolje. Inače drugih ozbiljnih razloga nema, naročito kad se zna, da je liberalna stranka u potpunom rastrojstvu, a napredne skoro i da nema, kad nije mogla ni jednoga svog predstavnika u Skupštinu da izabere i pošlje. Mi nemislimo da starije radikale okrivimo kao da bi oni namerno grešili, ali ipak zato zna se da je teško raditi bez kontrole a ne grešiti.
Uzmimo samo slučaj sa izmenama u zakonu o štampi. Neka se je pri donošenju tih izmena ministar unutrašnjih dela g. Protić rukovodio najčistijim razlozima ono što je on hteo da uradi nije bilo ni malo radikalno, niti bi odgovaralo duhu vremena i potrebama naše države i javne reči u njoj. I da nije bilo samostalaca teško da bi pored sveg protesti u štampi izmene g. Protića pretrpele onakve izmene, kakve su one pretrpile. Javna reč je spašena, a tako isto i ugled i prošlost radikalne stranke blagodareći jedino podvojenosti među radikalima. Inače kruta disciplina strankama stvorila bi mnogu rugobu iza koje bi se jedva mogli poznati radikali!
Nu i ako je bila potrebna ova podvojenost u radikalnoj stranci, iako od toga mi vidimo velike koristi po narod i državu, i ako obe frakcije imaju i svoje zasebne organe „Samoupravu“ i „Odjek“ — ne možemo da odobrimo zapodevanje kavge koje je već počelo između jednog i drugog lista radikalnog, a koje izgleda da će se u brzo pretvoriti u oštru raspru — kavgu. Naročito nepojamno nam je, što su stariji radikali tako na kraj srca. Samostalci su prilikom poslednje krize ministarske eventualno pretrpeli mali poraz, dok su stariji u nekoliko učinili uspeh. Najzad među prvima je više mlađih, bujnijih ljudi, koji nemaju potrebnu staloženost, niti na stvari mogu onako tiho i lagano da gledaju kao stariji radikali. Ali otkuda ona razdražljivost kod starijih radikala kad god povede reč o njihovim postupcima „Odjek“? Našto ona peckanja i zadirkivanja u „Samoupravi“ kad se odgovara „Odjeku“, kao da nije govor o ljudima istih načela, a koji su ne samo do juče bili u zajednici, nego su upućeni da i dalje zajednički rade.
Može biti da pisanje „Samouprave“ i „Odjeka“ njima samima ne izgleda takvo, kako ga mi gledamo — kako jeste. Zato i napisasmo ove redove. Dosta je bilo uzajamnih okrivljivanja i uzaludnih prebacivanja. Svi znamo kakva je bila prošlost, ali zato treba da radimo i nešto da nam bude bolja budućnost.