U sednici od utornika podneo je g. Kosta Timotijević, narodni poslanik sa drugovima, predlog za izmenu § 601 i 601a Građanskog Zakona, po kojima se interesna stopa može ugovoriti umesto 12 od sto najviše 9 od sto. Dalje su predložili i izmenu § 284 Kaznenog Zakona, kako bi se naplaćivanje većeg interesa nego što zakon dopušta, kaznilo i pored toga što je na to dužnik pristao.
Ovaj je zakonski predlog ne samo koristan, nego i neophodno potreban bio, kad se zna kako je jako uzelo maha zaduživanje sviju redova kod nas, i kako veliku stopu interesa računaju svojim dužnicima i sami novčani zavodi, koji svakog dana sve više i više niču, obilato pružajući koristi svojim akcionarima.
Malo je naroda koji tako bez računa živi i koji se ni malo ne brine na svoju budućnost, kao što je naš narod. Svi redovi građanstva našeg u tom su pogledu skoro jednaki. Ne nadmeću se oni u tome, koji će biti štedljiviji i poslužiti za primer drugome, već koji će bolje i raskošnije živeti bez obzira na svoje dohotke i prihode. A to je učinilo, da se kod nas od reda zaduže svi, i zanatlije, i seljaci, i trgovci a ponajviše činovništvo. Tera se luksuz, živi se bez računa, zadužuje se svakog dana sve više, dok se jednom ne stvori krah, u kome će zalelekati i [nedostaju dve reči] akcija naših novčanih zavoda.
A sva je to drukčije kod drugih pametnih i dobro vaspitanih naroda. Mesto ovakvih novčanih zavoda, kakve ustanovljavamo mi sve više, i tamo se podižu zavodi za štednju. Počevši od deteta i fabričkog radenika pa sve do najvećeg bogataša, svi redovi odvajaju tamo od svakodnevne zarade svoje i prihoda i daju zavodima na štednju. Svaki se stara tako da sačuva „bele pare za crne dane“, kao što obratno kod nas samo svako gleda, gde će i kako će zajam da napravi, ne pitajući ni kolika je kamatna stopa, ni kakvi su drugi uslovi. Otuda se na menicu, kojom se u drugom svetu služe jedino i gotovo isključivo trgovci i industrijalci, zna kod nas u svima redovima, pa i među ženama, koje danas vrše „finansijske operacije“ revnosno kao i njihovi muževi.
To je odista veliko zlo koje treba lečiti. Na prvome mestu pozvana je država da takvom zlu stane na put. Tako isto ne mala je dužnost i same nastave i vaspitanja školskog, da omladinu iz malena upućuje na štednju iznoseći u živim i drastičnim primerima žrtve lakomislenog zaduživanja.
Na prvome mestu tu bi moglo mnogo da pomogne naše ministarstvo narodne privrede. I to vrlo prostom merom, da ne dozvoljava ustanovljenje nijednog više novčanog zavoda, koji nema kakvu privrednu celj, već samo da daje novac pod interes. A naši sadašnji novčani zavodi nisu gotovo ništa drugo, do obični zelenaši, koji lako daju mogućnost lakomislenom svetu da se zadužuje i upropašćuje.
Pogledajte samo interesnu stopu u njima. U svima je tim gotovo 12 od sto, dakle najveći koju zakon dozvoljava. A kad se uzme u obzir, da se interes unapred naplaćuje, da i pored raspisa ministra narodne privrede, pored najvećeg interesa mnogi zavodi računaju i nekakvu pisarinu dr. troškove, onda se interesna stopa penje i 15, 16 i 18 na sto.
Tako se posvednevno naplaćuju u našim zavodima zelenaški interesi i izigravaju jasni propisi zakonski, po kojim bi interes smeo da bude najveći 12 na sto. Dužnici ćute i trpe, jer im treba para, a državna naša vlast čini se svemu nevešta, jer nije rada da dolazi u sukob s ljudima, koji su često vrlo veliki i jaki protivnici.
Pogledajte većinu beogradskih novčanih zavoda. Oni su postali prosto zavodi ne akcionara već pojedinaca, koji su sve i sva u njima, jer imaju najveći broj akcija u rukama. Zna se n. pr, kome se valja obratiti, ako hoćete zajam u Palilulskoj Zadruzi, kome ako hoćete u Mehansko-kafanskoj, kome u Dunavskoj Zadruzi, Vračarskoj Zadruzi i Štedionici i t. d. I oni velikodušno odobravaju podnete menice naplaćujući svi izreda 12 od sto interesa i vazda nekih drugih škontova.
Međutim ni jedan zavod i pri tako velikom interesu, što je vrlo značajno, ne prima novac na štednju sa većom kamatom od 6 od sto. Prema tome čitaoci mogu lako da predstave kolika je dobit akcionara u našim novčanim zavodima pri svršetku svake godine.
S toga neka je hvala g. Timotijeviću, koji je sa drugovima podneo zakonski predlog, po kojem bi najveći interes smeo da bude 9 od sto. Tako će se malo potkratiti nokti mnogih naših zelenaša i ćifta, koji su napustili svaku trgovinu i drugi posao, već su se odali na osnivanje novčanih zavoda i dežuranje u njima, kao članovi uprave. Ali ne sumnjamo da će narodni poslanici prihvatiti i usvojiti ovaj predlog ne samo kao koristan, već i neophodno nuždan.