ZA ZDRAVLJE
Otkako sam lekar, retko sam kad naišao na dete koje nije, manje ili više, bledo, malokrvno. Obrazi mu, to jest, mogu i biti rumeni, ali kad ga čovek bolje zagleda, kad mu pogleda ono bledilo na unutrašnjoj strani očnih kapaka, na usnama i na mesu oko zuba, kad mu opipa one mlitave mišiće, kad ga pipne za vrat i nađe tamo ona zrnca, one brojanice od natečenih žlezdica, — tada ipak vidi, da je dete i pokraj rumenih obraza slabo, malokrvno. To roditelji vrlo često i ne primećuju. Koliko sam puta samo ja doživeo, da mi se koji poznanik hvali, kako ima zdravu, jedru decu, „kao rumena jabuka“, a kad sam docnije tu decu pregledao, video sam da nisu ništa umakla ispred većine naše beogradske dece. Zato roditelji ne treba ni da se oslanjaju u tom pogledu samo na svoj sud, nego treba s vremena na vreme i svoga lekara da pitaju za mišljenje, kako im deca napreduju i rastu.
Što su nam deca u tako velikom broju i stepenu slaba i malokrvna, tome su krivi vrlo mnogi i vrlo različiti uzroci. Ja ću navesti samo neke od njih, koji mi izgledaju najčešći i najvažniji.
- Malokrvnost kod deteta može, pre svega, da bude urođena. Kad su roditelji slabi, bolešljivi, ili sifilistični, ili pijanice, ili kad su suviše mladi ušli u brak, ili kad je mati za vreme trudnoće morala da snosi bolest, brigu i nevolju, tada će dete sigurno biti slabo i malokrvno.
- Ali i zdravo i jedro dete postaće malokrvno, kad se neispravno, nedovoljno hrani, bilo već u prvom detinjstvu, kao odojče, bilo docnije.
- Osim zbog neispravne ishrane može dete da postane slabo i malokrvno i zbog rđavog stana, u kome nema dovoljno vazduha, svetlosti i sunca. To je vrlo često uzrok malokrvnosti naročito kod varoške dece; u većim varošima nemaju deca često puta dovoljno vazduha i sunca čak ni onda kad im je stan sam po sebi potpuno ispravan, zato što u našim većim varošima nema dovoljno parkova, dvorišta i slobodnih igrališta za decu.
- Na zdravlje detinje utiče vrlo štetno u tom pogledu i nedovoljna telesna čistota. Kod nas se samo odojče uredno drži, a odraslija deca niti se peru niti kupaju koliko treba, koliko je, to jest za zdravlje neophodno potrebno.
- Mnoga deca postaju slaba i malokrvna i zato, što se kod njih ne održava pravilna srazmera između rada i odmora, i između umnog i telesnog rada. To naročito važi za školsku decu, koja se kod nas vrlo često toliko opterećuju poslom, da nemaju dovoljno vremena ni da se ispavaju, a kod koje gotovo niko ne vodi računa o onom pravilu, da je uz umno vaspitanje potrebno uvek i paralelno fizičko vaspitanje i jačanje, ako se hoće da deca ne postanu slabotinje i bogalji.
- Malokrvnost može da izazove i neuputno odelo. Naročito ono često a nepotrebno stezanje oko struka (miderom, korsetom), što je toliko uzelo maha kod naših devojčica, može da bude vrlo štetno u tome pogledu.
- Najposle, malokrvnost kod dece može da bude i posledica druge koje bolesti, koja u njima tinja ili cveta. Tako su, na primer, malokrvna deca, koja boluju od skrofuloze, tuberkuloze, sifilisa ili druge koje zarazne bolesti, ili koja imaju englesku bolest, ili koja pate od koje bolesti u organima za varenje, ili u bubrezima, i tako dalje.
U tih sedam tačaka pobrojao sam, mislim, sve važnije uzroke dečjoj malokrvnosti. Neki su od njih kod nas tako česti, tako svakodnevni, da moram o njima, iduće nedelje, naročito još da govorim.