Šta o srpskoj vojsci kaže jedan nemački stručnjak
U čuvenom nemačkom listu „Lajpciger Najsten Nahrihten“, koji se uvek držao neprijateljski prema Srbiji, na sam dan objave rata napisao je njegov glavni saradnik dr. Maks Rolov, pod naslovnom „Šta je u stanju srpska vojska“ ove zanimljive redove:
Pre nekoliko dana imao sam prilike, da posmatram srpsku vojsku, ili bolje rečeno, trupe, što garnizonuju u Beogradu; i to sam ih posmatrao prilikom dve svečanosti.
To je bilo prilikom parade o kraljevom rođendanu i dva dana docnije prilikom pogreba ruskog poslanika Hartviga.
Ovoga prvoga dana ceo beogradski garnizon pravio je špalir od dvorca do stare turske tvrđave. Izvrsno držanje ovih trupa — kako su me uveravali, tu su učestvovali samo regruti, koji su tek pre četiri meseca stupili u vojsku — obradovalo bi svako vojničko oko.
Nama Nemcima svakako pada u oči, što srpske trupe nemaju na svojoj uniformi nikakvog šarenila; nijednog sjajnog dugmeta, nikakvi blistavi opasači i uprtači, sve je jednoliko sivo-mrko. Samo oficiri i puk telesne garde imaju paradnu uniformu.
Prestolonaslednik je o kraljevom rođendanu najpre obišao front trupa, a onda je izvršen paradni marš.
Bio sam sasvim iznenađen onim, što sam tom prilikom video. Učinilo mi se najedared, da se nalazim na kakvom egzercirištu kod Berlina ili kod Potsdama.
Držanje trupa pri paradi bilo je odlično, vojnici su gazili treštećim korakom, baš kao kod pruskog paradnog marša. Takođe sam bio potpuno iznenađen kad sam video, da ovi mladi ljudi čak i radnje puškom izvode precizno i sa jednoglasnim treskom.
Po svemu, što sam ovoga dana video, moram reći, da zadatak austriskih trupa, koje idu na Srbiju, ni u kom slučaju neće biti ni najmanje lak, naročito kad se pomisli, da najveći deo srpske rezerve sačinjavaju ljudi, koji su već oprobani i prekaljeni u ratnoj vatri, koji su već tukli dva rata.
I ceo oficirski kor imao je prilike za vreme balkanskih ratova, da sakupi praktična iskustva u borbi i na terenu.
Takođe mi je pala u oči jačina pojedinih četa. I onda izbrojao sam u svakoj četi po 200—250 ljudi.
I konjica m artilerija, što garnizonuju u Beogradu, učestvovali su na paradu. Tu ima da se primeti, da su konji, oružje i topovi istina nedovoljno čišćeni, ali da je držanje i ova dva roda oružja odlično.
Dva dana docnije, pri pogrebu ruskog poslanika Hartviga, i ako sam sve brižljivo posmatrao kritičnim vojničkim okom, nisam mogao u držanju trupa otkriti ništa, što bi se moglo ne svideti vojnički obrazovanom oku; a dugo sam posmatrao trupe od jednog kraja špalira do drugog.