Danas se u Nišu sastao Kralj Srbije s knezom Bugarske. Taj iznenadni susret, za koji se tek juče na podne saznalo i o kojem čak ni strana štampa, obično bolje obaveštena od naše, ništa nije znala, nije nikako puka slučajnost. Naprotiv, iz svega se vidi, da je taj sastanak spreman, da je sve rađeno s planom i da se s uspehom krilo šta se radi. A to nije malo: u ovoj zemlji, u kojoj smo navikli iz pređašnjih vremena da i najkrupnije državne interese gledamo kako se na udici rešavaju, u kojoj je sve proliveno, počevši od ministra, pa do poslednjeg odadžije, nije bila laka stvar sakriti sve ovo od radoznalosti beogradske publike i od dobro uređenog informacionog aparata diplomatskih krugova. Već sam taj fakt neosporan je uspeh vladin.
Još mnogo veći uspeh je sam taj sastanak vladara. Nema sumnje, da je u poslednje doba s obe strane mnogo urađeno na zbližavanju srpskog i bugarskog naroda; i javno mnjenje i zvanični krugovi počeli su da uviđaju da je u toj slozi najbolja garancija za budućnost oba naroda. Omladinski sastanci bili su prvi znaci tog zbližavanja; današnji sastanak Kralja Petra s knezom Ferdinandom je jedan veliki korak unapred u tom pravcu. Idealni planovi dobijaju na taj način realnu podlogu; iz carstva snova postepeno se prelazi u stvarnost.
Prerano bi međutim bilo izvoditi pozitivne zaključke iz današnjeg sastanka. Osim najposvećenijih krugova niko ne zna tačno šta je sve na tom sastanku urađeno. Jedno samo može da se najodlučnije utvrdi: da srpski narod unosi u taj sporazum s Bugarskom vrlo mnogo iskrenosti i da će verno i jednodušno odgovarati svojim obavezama, koje eventualno bude na sebe uzeo. U tom pogledu Srbija danas stoji mnogo bolje no Bugarska. Strahovita provala, koja postoji između kneza Ferdinanda i njegove vlade s jedne strane i većine bugarskog naroda s druge strane, oduzima donekle važnost svakom širem radu bugarske vlade. Knez Ferdinand danas ne može da govori u onoj meri u ime celog bugarskog naroda, u kojoj to može da čini naš Kralj. Osim toga, spoljna politika Bugarske, koju isključivo vodi sam knez Ferdinand, pokazuje nam u prošlosti svojoj takve skokove, takve nagle promene, da nam, ako se hoće iskren i trajan zajednički rad, treba apsolutnih garantija da tih skokova i promena u budućnosti više neće da bude. Utešan je pri tome taj fakt, da današnja opozicija u Bugarskoj još mnogo iskrenije i mnogo energičnije traži sporazum sa Srbijom, no i sama vlada. Dođe li dakle jednom do promene političke situacije u Bugarskoj, novi ljudi koji budu došli na upravu biće svakako takođe prijatelji srpsko-bugarskog sporazuma i radiće po svoj prilici još energičnije na njemu no današnja vlada bugarska.
Celo javno mnjenje u Srbiji naročito će se, povodom posete kneza Ferdinanda, interesovati, da li je austrijska vlada izveštena o svemu ovome što se danas radi ili ne. To je po Srbiju neobično važno pitanje, na koje se s prilično mnogo verovatnoće može odgovoriti, da je glas o sastanku Kralja Petra s knezom Ferdinandom u Beču isto tako iznenadio sve zvanične krugove, kao što je iznenadno i celo javno mnjenje.
Zato će u toliko više današnji gost Kralja Petra i u Nišu i na svom prolasku kroz Srbiju biti iskreno i radosno primljen. I ako ima dosta oblaka nad srpsko-bugarskim sporazumom, i ako baš ovih dana, bugaraške čete u Maćedoniji zlostavljaju naš tamošnji živalj jače no u poslednje doba, ipak će sve smetnje moći da se izravnaju, svi nesporazumi da uklone, ako i s bugarske strane bude uneseno onoliko iskrenosti i dobre volje, koliko unosimo mi.
Plodovi tog zajedničkog rada neće izostati; i Srbija i Bugarska podjednako će videti koristi od svoje sloge. Današnji dan će onda za obe strane biti značajan dan.