Iz izveštaja koje donosimo s Kraljevog puta vidi se, da je i ovom prilikom, kao i pri ranijim Kraljevim putovanjima, doček narodni i vrlo srdačan i vrlo oduševljen. Ceo svet s radošću pozdravlja novoga Kralja, koji svojim čisto ustavnim držanjem dokazuje, da se jednom za svagda prekinulo s onim vratolomnim eksperimentima, koji su ubijali zemlju i onemogućavali svaki stalan, konzekventan rad. Uz tu radost meša se još i prirodno ljubopitstvo naroda, koji se, dolazeći iz cele okoline onih mesta, kroz koja Kralj prolazi, tiska da vidi unuka velikoga Karađorđa, čija uspomena još živi naročito među starijim ljudima, i ako se decenijama činilo sve, da se umanji i utre.
Vrlo je pametno učinjeno, što se sada sve izbegava, što bi moglo da liči na zvanične, ukočene prijeme i dočeke, koji su nekada bili u modi. Blagodareći ličnoj inicijativi Kralja Petra te beskorisne, čak i štetne parade — štetne i po ugled vladaočev i po narod — skinute su s programa. Naravno, to nije mogućno do potpunosti izvesti; ima još mnogo činovnika, kmetova, građana i seljaka, koji gledaju da doček što svečanije ispadne i ako im se govori i govori, da Kralj neće nikakve kapije i nikakve vence. To su još ostaci starih običaja i navika, koje nije lako iskoreniti. Zato se u svakom mestu kroz koje Kralj prolazi stalno može da zapazi ovo: narod i vlasti drže se u prvim trenucima onako, kako su se držali nekad pri dočeku kraljeva, pa se onda postepeno u toku dana, videći iz ponašanje samoga Kralja, da to nema smisla, približuju Kralju i njegovoj okolini s više slobode i otvorenosti. Zategnutost se lagano gubi; mesto onog rezervisanog, neprirodnog tona dolazi srdačnost i prostodušnost, prvobitne odlike srpskog seljaka, koje su nekada ako ne ugušene, a ono bar prikrivene bile.
Šo je to tako, lična je zasluga Kraljeva. Svojim prostim, otvorenim držanjem, u kojom nema ni gordosti ni one neprirodne, izveštačene ljubaznosti kralja Milana, Kralj Petar privlači k sebi svakoga, s kojim u dodir dođe. A narod je uvek zahvalan na takvom ophođenju i ljubavlju vraća mu otvorenost. On ima instiktivan strah od sviju bombastih reči, kojima je bio toliko puta obasipan i — uvek razočaran; ne voli da se vladalac njegov libi od njega, ali mu isto tako nedostojno kraljevog imena izgleda, ako se Kralj suviše spusti k njemu.
Na kralj Malan ni kralj Aleksandar nisu umeli da pogode pravi put u opštenju s narodom. Njihovo ponašanje bilo je uvek čudnovata smeša satrapskih običaja i preterane familijarnosti; Kralj Petar podjednako je daleko i od jedne i od druge krajnosti i to će mu uvek održavati ljubav narodu.
Nije nevažno pri tome i to, da su zbog toga troškovi oko dočeka Kraljevog svedeni na minimum. U teško doba, u kojem živimo, nijedna para nije za bacanje. Ludost bi bila i zločin trošiti onako nemilice novce za te dočeke, kao što je to nekad činjeno; skroman ali iskren prijem na koji Kralj Petar svuda nailazi kod naroda najbolje odgovara i njegovom ličnom ukusu i planovima njegovim za budućnost.