Japanski i engleski telegrami, istina još nepotvrđeni, donose opet iz Port-Artura po Ruse nepovoljne glase. Pri izlasku ruske port-arturske flote iz pristaništa bila je velika bitka, u kojoj su obe strane imale teških gubitaka. Koliki su i kakvi su japanski gubici tačno se ne zna; jer Japanci nikako ili tek mnogo docnije govore o sebi, kad imaju što neprijatno da jave, a za Ruse se zna, da su izgubili jednu oklopnjaču i da su im druge dve lađe lako oštećene. Po svemu izgleda, da će ta vest biti na žalost tačna, jer se izveštaj admirala Aleksejeva caru u glavnome slaže s podacima stranih korespondenata i ako o gubicima ništa ne kaže, očevidno zato, što još nije sve raščišćeno i utvrđeno.
Međutim sutradan posle tog prvog ispada, ruska flota ponovo je izašla iz pristaništa u još potpunijem broju; među ostalim lađama bile su i obe oklopnjače „Cesarević“ i „Retvizan“ koje su još u samom početku rata bile oštećene i sve dosada bile na opravci. Naišavši na flotu admirala Togo, ruska se flota naje kao, na dan pre toga, posle kratke borbe vratila u pristanište, već je primila bitku. Na osam kilometara od obale ona se usidrila i čekala na napad.
Čudnovato je, da glavna japanska flota nije tada izvršila napad, kao što se moglo očekivati i kao što se neprestano pre toga govorilo, da će učiniti čim se Rusi od obale udale. Admiral Togo zadovoljio se time, što je svoju torpednjačku flotilu slao neprestano protiv ruske flote, a svoje oklopnjače i krstarice držao je na takvom odstojanju, da nisu u borbi mogle da učestvuju.
Osam puta ta flotila je, po Togovom izveštaju, napadala na rusku flotu i osam puta bila je odbijena. Togo ne kaže ništa, je li pri tim napadima koja od ruskih lađa odista propala. Mesečina i blesak velikih ruskih reflektora s obale i s lađa smetali su mu da prati razvoj bitke. Po čuvenju samo veli, da je jedna ruska lađa bačena u vazduh, ali ne veli koja je to lađa, ma da Japanci moraju svaku rusku lađu ponaosob poznavati.
Mnoge od tih japanskih torpednjača bile su pri napadu pogođene od ruskih topova i jako oštećene, neke su i propale. Admiral Togo i sam veli da je tako, ali ne kaže, koje su to torpednjače i koliko ih ima, jer ni sam još nije dobio potpuno tačne izveštaje. Ruska flota se međutim ponovo povukla u pristanište, zaštićena od obalskih baterija.
Dokle god ne stignu i ruski izveštaji o ovoj poslednjoj bitci, neće biti mogućno dobiti potpunu sliku o njoj. Na te ruske izveštaje moraćemo možda još poduže čekati, dok okolišnim putem ne stignu do Petrograda, pošto je telegrafska veza između ruskog glavnog stana i Port-Artura prekinuta. Zato je sve ovo, što se sada u Port-Arturu i oko njega dešava, zastrto velikom, tajanstvenom zavesom za nas. Vesti iz japanskih i prijateljskih im, engleskih izvora nisu dovoljno objektivne; one stalno uveličavaju ruske gubitke, a japanske ili potpuno skrivaju ili ih umanjuju.
Međutim, nepristrasan posmatrač može i iz samog Togovog izveštaja da izvede nekoliko zaključaka, koja nikako ne idu u prilog Japancima. Pre svega, ulazak i izlazak Port-arturskog pristaništa potpuno su slobodni čim i najveće ruske oklopnjače mogu da izlaze iz njega; to je naročito važno da se spomene, kad se zna, da je admiral Togo već dvaput zvanično javljao, daje pristanište svojim branderima zatvorio i da više nijedna veća ruska lađa ne može iz njega izići. Utvrđeno je, zatim, da su dve najveće i najbolje ruske oklopnjače, „Retvizan“ i „Cesarević“ potpuno opravljene i da su opet sposobne za borbu, ma da su Japanci već toliko puta javljali, kako su definitivno uništene ili bar stalno vezane za pristanište.
Najvažniji pak zaključak, koji se iz ove poslednje bitke može s pravom izvesti, jeste taj, da je ruska port-arturska flota sposobna za akciju i da sme da se s japanskom upušta u borbu. Po broju svojih oklopnjača, ona čak i prevazilazi jačinu Togove flote.
To su pozitivni rezultati poslednje bitke. Ostalo će se videti dok stignu ruski izveštaji.