Ima prilično vremena, kako su Državni Savet i Poreski Zakon u nekom velikom neprijateljstvu. Đavo će ga znati šta je tome uzrok, tek se ne može poreći fakt, da su oni naši besmrtnici u Državnom Savetu oborili čitav pljusak od batina na ono kao stena nemo siroče što ga zovemo zakonom o neposrednom porezu. Ama, nema skoro dana da ga tamo u Savetu ne izlupaju. Naročito se okome na njega kad je u pitanju kakva veća suma kaznene ili redovne poreze. U takvoj ga prilici prosto na mrtvo ime isprebijaju, pa se, siroče, vrati ministru finansija sve modro od batina. A ministar finansija, koji je s Narodnom Skupštinom planirao da pomoću toga siročeta utera u državnu kasu preko 28 milijuna dinara godišnje, samo slegne ramenima, pa nemoćan da išta učini on pusta čun te ga voda sve dalje i dalje nosi.
Odavno smo mi hteli da se na ovome faktu zaustavimo i progovorimo koju reč o njemu, slušajući šta sve naši besmrtnici čine; ali, pravo da kažemo, držali smo da će se oni iz Državnog Saveta setiti jednom i da pomiluju ono naše siroče. Međutim, njima to nije ni na kraj pameti. Pa, ni po jada što se sve to takvo u Savetu dešava, nego se još nađe listova koja glorifikuju takav njegov rad. Tako je pre neki dan u jednom ovdašnjem listu izišla beleška o takvom jednom pitanju, koja je i netačna po navodima i skroz pogrešna po mišljenju.
Mi smo se naročito — baš povodom te beleške — obavestili o toj stvari i saznali smo: prvo, da, nije istina „da sve beogradski novčani zavodi nose s poreskim odeleljem“ i, drugo, da je mišljenje toga lista koje je imao čast i Državni Savet po ovoj stvari podeliti, na zakonu neosnovano.
Evo kako je po zakonu:
Obrtni porez po čl. 67. tač. g. plaćaju:
„bankarske i menjačke radnje akcionarskih društava: prve vrste po 3000 din. druge vrste po 2000 din. treće vrste po 1000 din,“
a ne plaćaju taj porez:
„akcionarske štedionice, zadruge i ostala novčani zavodi, koji se ne bave špekulisanjem na berzi i nemaju menjačnice“.
Prema gornjoj izričnoj zakonskoj odredbi, beogradsko poresko odelenje opteretalo je obrtnom porezom samo dva beogradska novčana zavoda: Beogradsku Trgovačku Banku i Kreditnu Banku, ni jedan više. I pošto su oba ta zavoda „bankarske akcionarske radnje“, oni po zakonu moraju plaćati i obrtni porez bez obzira na to da li imaju ili nemaju i svoje menjačnice,
Kreditna Banka nije se žalila na odluku poreskog odelenja, a Beogradska Trgovačka Banka jeste. Poreska Uprava, držeći se zakona, odbila je Beograd. Trgovačku Banku, a Državni Savet dao joj zadovoljenja protivno zakonu.
Državni Savet provukao je Trgovačku Banku kroz drugu alineju napred citiranog 67 čl. tač. g. zakona o neposrednom porezu. A to nije smeo učiniti. Jer ako su „akcionarske štedionice, zadruge i ostali novčani zavodi koji se ne bave špekulacijom na berzi“ oslobođeni obrtnog poreza, jasno je i suviše da od plaćanja toga poreza, po toj drugoj alineja, Trgovačka Banka, već i kao čisto bankarska akcionarska ustanova, keja i po svojoj organizaciji i po svojim statutima može da se bavi špekulacijom na berzi vrši bankarske poslove, plaćanja toga poreza ne može biti oslobođenja, a da i ne uzimamo u račun taj fakt, što se ona bavi špekulisanjem na berzi. Fakt što i ona nema svoju menjačnicu ne dokazuje apsolutno ništa. Jer da je zakonodavac hteo da i takve ustanove kao što je Trgovačka Banka, oslobodi obrtnog poreza on ne bi ni unosio u zakon odredbu da taj porez plate i bankarske radnje akcionarskih društava, niti bi od bankarskih zavoda odvajao ostale novčane zavode koji se ne bave ni bankarskim poslovima ni špekulisanjem na berzi i samo njih oslobođavao poreza na obrt.
Tako ta stvar stoji po zakonu. A što se to ne dopada Državnom Savetu zato ni poresko odelenje ni Poreska Uprava ne mogu biti krivi. Tek red bi bio, držimo, da Državni Savet ne masakrira zakon, nego ako mu se ne dopada on može na pravoj Skupštini tražiti izmenu njegovih odredaba.“