Po naknadnim, privatnim izveštajima koja stižu iz Kragujevca, vidi se, da tamošnji poslednji događaji nisu onako beznačajne prirode, kao što bi naše ministarstvo unutrašnjih dela htelo da ih predstavi. Stvar je mnogo ozbiljnija no što se u prva mah mislilo, te se zato ne treba praviti gluv i slep, već otvoreno govoriti o svemu, da se bar za u buduće takve stvari spreče.
Nevažno bi sve to bilo, kad bi poslednji događaji bili običan, slučajan ulični sukob između oficira i radnika, kakvi se svuda u svetu dešavaju, ali ovako ne. Iz svega se vidi, da sve ovo nije slučajno poteklo, već da je rezultat zategnutosti, koja već od podužeg vremena traje. Sporedna je stvar tražiti razloge toj zategnutosti; glavno je, da ona postoji i da su svi nadležni faktori s njom trebali i morali da računaju i da gledaju da je otklone ili bar umanje. To ti faktori nisu učinili i zato se zbog jednog potporučnika koji ne ume da drži sablju kad sedi pred kavanom i jednog šegrta koji ne gleda preda se, kad ulicom ide, rodila bitka, u kojoj ima preko trideset ranjenih i isprebijanih.
Najstrašnije je u svemu tome, da su radnici odmah stali na stranu toga šegrta, a svi oficiri opet skočili protiv njih; samo zato moglo je i da dođe do opšte tuče zbog jednog tako sitnog događaja, koje je u samoj stvari trebao da se svrši s nekoliko dana zatvora za onoga potporučnika i nekoliko šamara za šegrta.
Još mnogo strašnije je ono što se posle dešavalo. Kada je već bitka otpočela i kada je svaki radnik u svakom oficiru gledao svog protivnika, a svaki oficir u svakom radniku, onda je ta generalizacija i inače već besmislena i opasna otišla još mnogo dalje, tako da je na kraju krajeva ceo događaj izgledao kao sukob između vojske i građana. Tada su vojnici stali da hvataju radnike, da ih uvlače u kasarne i da ih tu tuku. Sva prava, koja građanin uživa i koja mu zakon garantuje, rušili su tada kaplari i podnarednici čisto po svojoj volji. Naredbu da tako rade nikakva starija vlast niti im je dala, niti im je smela da da. Sve su to rukovodili niži oficiri i cela odgovornost pada na njih što je Kragujevac te noći bio izvan zakona.
Baš i da se dokaže da su radnici čisto svojom krivicom izazvali ceo taj sukob, nikako nije smelo do toga da dođe, da vojska hvata ljude po ulici, uvlači u kasarne i da se tamo sama razračunava s njima. Za sve, hvala Bogu, ima ima suda i zakona, a oficirski kor baš negde nije tako zakonskim odredbama zaštićen protiv sviju uvreda, kao kod nas. Kako je onda smelo do toga da dođe? Kakva je to pravna zemlja, u kojoj se tako, na očigled viših vlasti, priređuje po jednoj varoši lov na ljude, pa bili oni krivi ili pravi? Šta vam vrede svi zakoni i ustavi, kad vam, i ako niste u vojsci, kaplari sude i kundacima izvršuju presudu?
Zbog svega toga vlasti, kad već nisu bile sposobne da to spreče, moraju bar učiniti sve što treba da se učini, da se krivci kazne. Najstrožije moraju biti kažnjeni svi, koji su za te izgrede krivi, i oficiri i radnici i koliko ih god ima. Treba već jednom i na delu da se vidi, a ne samo na rečima, da u ovoj zemlji ima zakona, da ništa mimo zakon ne može da bude i da je on jači od svega i od svakoga.