Prenos Kraljevskih znakova iz Dvora u Sabornu Crkvu
Još mnogo ranije, već oko 3 sata počeo je da se skuplja svet na terazijama i u knez Mihajlovoj ulici. I ako je kiša gotovo neprestano padala, ta dosadna jesenja kiša koja pada već evo šesti dan, sveta je oko 5 sati bilo toliko mnogo, da se nije moglo ići ulicom. Na svaki deset metara stojao je po jedan žandarm i zadržavao publiku da ne krči puta.
Među gledaocima moglo se primetiti Srba iz sviju krajeva i omladinaca, učasnika jugoslovenskog đačkog kongresa. Jedna grupa Piroćana, u lepom pirotskom odelu, privlačila je naročitu pažnju iza sebe. Mnogobrojni Vojvođani, nestrpljivo su očekivali početak ceremonije. Svakome se na licu moglo čitati, da je ovo za njega jedan veliki, opšti srpski narodni praznik.
Tačno u 5 časova i 30 minuta, počeli su da pucaju sa grada topovi. Ministri, velikodostojnici, Državni Savetnici, izaslanici i drugi pozvani gosti, još pre toga otišli su bili u Sabornu Crkvu, sem g. Laze Pačua, koji se bio odocnio.
Na nekoliko minuta posle prvoga topa, podoficirska pešačka škola, s vojnom muzikom na čelu, krenula se iz Dvora ka crkvi. Podpukovnik Rajković na konju, kao redar svečanosti, išao je napred, a za njim jedan odred žandarma na konjima, g. Cerović, Upravnik Grada Beograda i Predsednik Beogradske Opštine, svaki u svojim kolima. Za njima su išli na konjima četiri Kraljeva Glasnika, svirajući u trube, onda jedan vod Kraljeve konjičke garde, a posle njega gardiski kapetan Dragiša Okanović na konju, sa Kraljevom Zastavom u ruci, praćen od dva druga konjička oficira. Za njima su išla u laganom hodu svečana dvorska kola, sa livreisanim lakejima. U njima su sedeli Predsednik Ministarskog Saveta, g. Sava Grujić u đeneralskoj uniformi sa svima odličjima, i, s leve strane od njega, g. Aca Stanojević, Predsednik Nar. Skupštine, u fraku. G. Sava Grujić drži na kolenima, na crvenom jastučetu Kraljevsku Krunu, a g. Stanojević, Državni Šar. U drugim dvorskim paradnim kolima sedeli su Ministar Vojni, general Radomir Putnik koji je držao Skiptar, a s leve strane od njega g. Pera Velimirović, Predsednik Državnog Saveta, koji je držao Kraljevski Porfir. Oko jednih i drugih kola jahali su oficiri iz Glavnoga Štaba. A kao završetak pohoda, išao je opet jedan vod Kraljeve Konjičke Garde.
Mitropolit Inokentije očekivao je sa svima Episkopima i sveštenstvom pred Sabornom Crkvom, dolazak svečanog pohoda. Mitropolit primivši krunu iz ruku Predsednika Ministarstva, i vladike, sa ostalim kraljevskim znacima, uđoše zatim u crkvu i položiše ih pred oltar, gde se odmah takođe donese i Kraljeva Zastava, oko koje se postroji počasna četa. Zatim je nastalo osvećenje i bdenije, na kome su činodejstvovali Mitropolit, svi episkopi i do dvadeset sveštenika.
Po svršenom religioznom obredu, Kraljevski znaci ostali su u crkvi pred oltarom, a, sprovod se vratio u dvor istim onim redom, kojih je išao i u crkvu. Kraljeva Zastava vraćena je u dvor, gde ju je kapetani Okanović predao prvom ađutantu Kraljevom, g. potpukovniku Miloševiću, sa svima počastima, koje su propisane za vojničke zastave.
Tako je svršena svečanost prvoga dana.