Ako se pođe od postavke da su brojna veličina naroda i sposobnost mase na kulturu glavni uslov za opravdanost pretenzija na moćnu samostalnu državu, onda Jugoslovenstvo ima prava želeti taku moćnu samostalnost. Danas su dva jugoslovenska naroda, koji imaju svoje samostalne države i bore se za njihovu teritorijalnu i duhovnu veličinu. Srbija i Bugarska predstavljaju dve činjenice, na koje Jugosloveni mogu računati. Između ta dva naroda razlika je u vremenu od oslobođenja, u karakternim osobinama naroda, u današnjoj unutrašnjoj politici. Dokle je u Bugarskoj jedna nepopularna vlada, dotle je u Srbiji današnja vlada došla kao popularan san jedne moćno političko stranko. Da li će se ona moći emancipovati od lajičkih teorija o državnim potrebama mase, koja je dovela na upravu, da li će njoj i na tom mestu biti suvereno mišljenje ulice, to je pitanje vremena. Jedna je godina mali prostor vremena da bi se zaključilo o potrebnoj državničkoj sposobnosti ljudi, koji krmane spoljnom i unutrašnjom politikom. Nećemo upoređivati režim u Srbiji s režimom u Bugarskoj. Nećemo se zauzimati za nepopularni sistem upravljanja ma kojih ljudi.
Ali na velikoj političkoj pijaci ovoga sveta, vojska je kurs države. Jasnije rečeno, mi zaključujemo trgovinske ugovore i niko se neće sažaliti na nas pri davanju ili nedavanju kakvo koncesije, ali će se vrlo smotreno obazreti na to koliko imamo bajoneta. Niko neće potpomoći maše nacionalne aspiracije dok se ne uveri o valjanosti naših pukova. Vojska je najskuplja akcija, najdragoceniji papir, za ma kako državno preduzeće.
Dokle se to u Bugarskoj razume potpuno, u nas se ne obraća dovoljno pažnje vojsci. I to je istina jasna kao sunce da je ne treba naročito dokumentovati.
Polazeći od toga da je za nju Makedonija pitanje života, i nalazeći da se to pitanje ne može onako za noć rešiti kao pitanje Istočne Rumelije, Bugarska korača oprezno najpouzdanijim putom i [nedostaje reč] se snagom zalaže za momenat rešenja. Do proleća će Bugarska dovršiti potpuno novu formaciju, po kojoj će se ustanoviti 3 nove pešadijske divizije sa šest pešadijskih brigada, jedna konjička brigada s jednim novim konjičkim pukom, tri artilerijske brigade. Akonto novog zajma od 100 miliona poručena je 81 brzometna baterija i Sobranju je skoro podneo ministar vojni na odobrenje kredit od preko 30 miliona na obezbeđenje pristaništa Varna i Burgas torpedima.
Da li ima koga da podigne oči iznad naših prizora lične međusobice i da se razmisli o ovim pojavama u susedne kneževine!
Imajući sve dispozicije za nadmoćnost u južnom slovenstvu, za sobom skupo plaćeno iskustvo gorke prošlosti, Srbija mora zapaziti ovaj trenutak u političkom životu bugarske kneževine, gde se ona pozitivnom rešenošću zauzima za veličinu državnu. Napisali bismo pohvalu nad pohvalama onim mudrim sinovima njenim, koji su, uzvišeni pad svakidašnjicom ličnih računa, pregli za čast otadžbine i budućnost narodnu. Naše vojničke osobine [pište] ovi truli dani sebičnosti, nemar je naš kao rimski zanos za uživanjem u ono doba, kad su se odvajale provincije i kad je umirao onaj kolos od zemalja i kulture. Tako pada i onaj kolos od pregnuća naših predaka, koja su za jedan vek stvorili kraljevinu.
Da li će Balkanom zavladati Bugari ili Srbi, da li će, da bliže zagledamo, rešenje makedonskog pitanja biti delo srpskoga ili bugarskog naroda, to je za nas pitanje opstanka. Najzad i kad bismo akceptirali poglede pobornika za srpsko bugarsku zajednicu, kojoj i „Politika“ tako iskreno teži, pa zar će biti koga, koji bi bio zato da Bugarska vodi prvu reč, da joj Srbija bude trabant za sažalenje.
Srbija mora imati vojsku, spremnu svakoga trenutka, za odbranu eventualno ugroženih državnih interesa.
Prvi korak tome u preoružanju naše artilerije brzometnim topovima mi iskreno pozdravljamo.
Želeli bismo da nemamo u budućnosti prilike sećati se posle kakve ratne katastrofe svojih nedostataka, nego da nam vojska bude onaj činilac, koji će zagarantovati uspeh ma kom narodnom preduzeću.