U Minhenu obesili Srbiju! — Kroz Rusiju i Rumuniju
G. Đura Čakra, direktor Zemalj. Banke, stigao je posle 12-to dnevnog putovanja iz Karlsbada u Beograd.
On je putovao preko Berlina, gde mu se priključilo još 22 studenta, Varšave, Odese pa prolazeći Rumuniju prešao je u Srbiju preko Turn-Severina u Radujevac.
U Nemačkoj je primetio da Nemci nisu bili ni najmanje oduševljeni da ratuju za ljubav austrijskog ćefa i tamo se u nezvaničnim krugovima računalo da do evropskog rata doći neće — i zato se sa nestrpljenjem očekivao povratak cara Viljema, koji je krstario po Severnom Moru raznorođenja radi.
Kao što se zna, miroljubivi Nemci prevarili su se u svojim očekivanjima.
Srbi imaju u zatucanim katolicima Bavarske svoje najveće neprijatelje. U Minhenu oni su, uz ogromnu huku i buku, jednu lutku, odevenu srpskom nošnjom, obesili uz viku da će tako postupati sa Srbima, koji su natrunili velikoj a skroz truloj austrijskoj carevini. Srbi đaci bili su biveni i maltetirani i morali su da beže i da se kriju da bi izbegli gnev razuzdanih masa.
Već u Varšavi naši su našli na osobito gostoprimstvo. Čim se čulo, da su tu srpski gosti, koji obilaznim putem hitaju svojoj domovini da stupe u vojne redove, izazvalo je kod njih divljenje.
Nerazumljivo je, izgleda, od kud neko može da hita tamo gde ga čeka tolika opasnost, kad je mogao naći tako divnih izgovora da svojoj dužnosti ne odgovore.
Našim đacima dat je u Rusiji besplatan podvoz od Varšave do Odese i od Odese do rumunskog pristaništa do kojeg ruske lađe stižu.
U Odesi, u jednoj kafani na keju, naši mladi studenti zapevali su najpre srpsku pa zatim rusku himnu, što je Ruse toliko oduševilo da su ih odmah prigrlili i uz burno veselje, uz nebrojno ispijenih flaša šampanjca, zadržali do same zore…
Rumuniji je takođe veliko oduševljenje za Srbe. Tamo se proneo glas da Austrija nudi Rumuniji Krajinski i Timočki okrug, ako bi pristala da propusti austrijsku vojsku preko Rumunije da Srbiju napadne… Šta je rumunska vlada na to odgovorila ne zna se… ali se zna pozitivno da nema ni jednog Rumuna koji bi hteo da primi tako maleni darak, kad za lojalno držanje prema Rusiji i Srbiji ima da mu padne u nedra ceo Erdelj u kojem žive milijuni Rumuna…
Držanje Srbije u ovim prilikama izaziva opšte divljenje i Rumuni ne bi hteli da budu lošiji i manje velikodušni nego što su Srbi njihovi hrabri i lojalni susedi…
U Berlinu bio se proneo glas da je bila velika bitka kod Šapca, i da je tu palo 2000 Srba a 4000 ih je zarobljeno — što je izazvalo veliko oduševljenje kod Nemaca — ne toliko zbog naše pogibije, nego zbog očekivanja da će se rat lokalizovati i brzo okončati.
Naši su rekli Nemcima: Moglo je i poginuti 2000 Srba, ali je laž da ih je 4000 zarobljeno! Srbi se ne daju zarobljavati!