Horoskop
Kad se knezu Lorecu Medičiju rodila kći Katarina, po narodu se bio proneo glas, da će ona doneti sreću Italiji. Kad je knez to čuo, on naredi astrologu Madučiju, da detetu pročita iz zvezda sudbinu. Maduči izvrši zapovedeno i odgovori, da će ta kneževa ćerkica sedeti na jednom velikom prestolu i da će joj tri sina biti kraljevi; trinaest će za nju biti srećan broj; umreće stara, ali treba da se čuva Sen-Žermeva. I taj se horoskop slučajno obistinio. Katarina Medičijena popela se kao žena Henrika Drugog na francuski Presto. Trinajest joj je godina bilo, kad se udala, a trinajest godina docnije dobila je prvo dete. Tri njena sina, Franja Drugi, Karlo Deveti i Henrik Treći, bili su kraljevi francuski. Kad je ostarila, postala je sujeverna, i klonila se sviju mesta koja bu se zvala Sen Žermen. Godine 1508—1509, bila je veoma bolesna, ali se nije plašila smrti, jer ležala u Bloa daleko od Sen-Žermena. Tako bolesna pozvala je sveštenika, da je ispovedi, ali čim je počela ispovest, umrla je na njegovim rukama, pošto se prepala kad je čula da se on zove Sen-Žermen. I mi se još čudimo, što persijski šah zaustavlja voz i tera svoga astrologa da čita u zvezde!
Ko je pronašao poštanske marke?
Obično se kaže, da su ih pronašli Englezi, pošto su ih oni 1836. god. prvi uveli. Ali nije istina. Pronašao ih je još pre toga švedski artiljerijski oficir Trekenber. On je 1882. god. podneo velikaškoj skupštini pismen predlog, „da se izda monopolisana hartija za plaćena pisma“. Iz skupštinskih zapisnika vidi se, da je taj predlog velikom većinom glasova odbijen!
Talma i Napoleon Prvi
Kao mlad niži oficir sprijateljio se Napoleon sa čuvenim glumcem Talmom. Iz toga doba postoji jedno Napoleonovo pismo Talmi, koje vrlo lepo crta mladoga, ambicioznoga potporučnika Bonopartu: „kao lav tukao sam se za republiku, dobri prijatelju, Talma, a iz zahvalnosti to puštaju me sad da umrem od gladi. Nemam više ni pare. Onaj bedni Obri pušta me da skapam na ulici, a mogao bu nešto da načini od mene! Ja osećam u sebi snagu da tučem đenerale Santera i Rosinjola, tako da gomilama beže ispred mene, a oni ne mogu da mi nađu mesto ni u najmanjem budžaku kakve provincije… Keras mi je obećao pomoći. Hoće li održati reč? Sumnjam; očekujući njegovu pomoć, doterao sam do poslednje pare. Da li imaš ti koju da mi daš? Ja ti ponudu ne bih odbio, a obećavam ti, da ću ti dug vratiti iz prihoda prve kraljevine, koju svojim mačem budem osvojio.“