Ove nesrećne zemlje imaju specifičke znake koji pokazuju da je proleće tu. Komite, Arbanasi, interpelacije u engleskom parlamentu i austrougarskim delegacijama. Ustanički pokret sve više pokazuje znake života, i ustanici su u bitoljskom vilajetu već imali nekoliko krvavih sukoba s turskom vojskom. Da li će ovi sukobi u ovo doba godine ostati usamljeni ili su oni samo prolog ovogodišnje maćedonske drame, videćemo uskoro. Onda ćemo se tek uveriti o glasovima iz Sofije i Beča da će komiteti obustaviti pokret dok ne vide hoće li reformna akcija imati kakvih rezultata ili ne. O tome su nam nešto javili čak iz Beča. Katolički arhijepiskop u Sofiji D-r Menini bio je onomad u Beču da referiše caru o namerama maćedonskih komiteta, odakle je otputovao u Rim da referiše papi o istoj stvari. D-r Menini je čak označen kao poverenik maćedonskih komiteta. Samo što njegovo punomećstvo nije izbliže označeno. U Sofiji ima puno maćedonskih komita. U ovom trenutku je jedino merodavna Unutrašnja Maćedonska Organizacija, i vrlo je sumnjivo da je ona D-r Meniniju poverila ma kakvu misiju. Kako bilo da bilo, ovaj katolički prvosveštenik govorio je u ime nekog maćedonskog komiteta. Po njemu, komiteti će obustaviti svoja revolucionarna rovenja, da bi sporazumne sile imale potpuno odrešene ruke u svojoj reformnoj akciji, i da Turska ne bi imala nikakvih izgovora za svoju opoziciju protiv reforama. Ako je ovo tačno, onda je odluka komiteta u ovome trenutku mudra, i oni mogu samo vršiti jedan pritisak da reformna akcija ide brže.
Ali kad komite prestaju, pojavljuju se Arbanasi. Opozicija porezi na stoku pretvorila se opoziciju reformnoj akciji. Arbanasi su u Turskoj najefikasnije oruđe protiv slovenskog elementa. U poslednjem trenutku njima se samo da jedan diskretan mig iz Jildiza ili sa drugog kog mesta i oni su na nogama. Sav račun redovno plaćaju Srbi. Vi znate šta se u ovom trenutku događa između Đakovice i Prizrena.
Nisu samo Arbanasi rđavo raspoloženi prema ovoj reformnoj akciji. Ima i velikih sila koje su neraspoložene ali ne prema onome skromnom mircštegskom programu nego zbog toga što Rusija vodi prvu reč u ovoj akciji. Tek što je izbio rusko-japanski rat, ruski su ga protivnici već upotrebili kao argumenat da sadašnju reformnu akciju treba zameniti drugom koju bi vodila druga grupa sila u kojoj ne bi bilo Rusije koja od sada, kako oni vole da kažu, neće moći da vrši svoju misiju. Jednom reči, u reformnoj bi akciji Engleska želela da vodi prvu reč. Ali kao da joj to neće ispasti za rukom. Ruska vlada je već nekoliko puta, poslednji put preko „Političke Korespondencije“, naglasila svoju čvrstu odluku da sada više nego ikad upotrebi sav svoj uticaj da se na Balkanu održi teritorijalni status quo i da se ubrza izvršenje mircštegskog reformnog programa. Rusija i [pored zapleta] u Istočnoj Aziji, uvek ima dovoljno snage da svoje zahteve u Carigradu snažno potpomogne. U Engleskoj to vrlo dobro znaju. Stoga je, odgovarajući na jednu interpelaciju u Donjem Domu, engleski ministar spoljnih poslova, lord Lnesdaun, izjavio da on uopšte još uvek odobrava mircštegski program. On naročito očekuje dobre rezultate od reorganizacije žandarmerije, i ponovio je, što je već toliko puta kazao, da, u slučaju neuspeha rusko-austrijske akcije, Engleska zadržava pravo da učini nove predloge. Ali, dodao je on, zato još nije došao trenutak. U Engleskoj znaju vrlo dobro da na englesku inicijativu ne bi pristale ni Francuska, ni Italija, ni Nemačka.
Izjave grafa Goluhovskog su nam već i suviše poznate. Njih je još potencirao graf Tisa u ugarskoj delegaciji. On je pre neki dan rekao da će se ruskoaustrijski sporazum održati čak i u onom slučaju kad bi obe vlade bile prinuđene da preuzmu energičnije mere.
I tako engleski „zgodan trenutak“ mnogo zavisi od obrta na rusko-japanskom bojištu, i izgleda da će Engleska taj trenutak uzalud očekivati. Ali kad se utiša strahovita bura na Dalekom Istoku, onda će tek Rusija imati reč.